Ласло Вегел (; Србобран, 1. фебруар 1941) је романсијер, есејиста, драмски писац и позоришни критичар. Пише на матерњем мађарском језику и, по речима критике, подједнако припада и српској и мађарској књижевности. У Будимпешти је 2009. добио највише мађарско признање за стваралаштво Награду Лајош Кошут .
Студирао је мађарски језик и књижевност на Универзитету у Новом Саду и филозофију на Универзитету у Београду. Био је новинар, члан редакције новосадских часописа Új Symposion и Поља, загребачког Пролога, главни уредник новосадске Трибине младих, уредник суботњег културног додатка листа Magyar Szó, драматург телевизије Нови Сад, стални позоришни критичар листа Политика.
Његова најзначајнија дела су романи Мемоари једног макроа (1967), Дупла експозиција (1983), Паренеза (1987), Велика источно-средњо-европска Гозба ступа у Пикарски роман (1996) и Exterritorium (2002), затим књига есеја Витгенштајнов разбој (1993) и драмских дела Јудита и друге драме (2005). За Витгенштајнов разбој добио је Регионалну Пулицерову награду Мађарске. Његова дела су превођена на више европских језика .
Члан је Друштва књижевника Војводине, Друштва лепе књижевности (Мађарска), Српског ПЕН центра и Савеза новинара Мађарске.
Заједно са шведском књижевницом Осом Линд отворио је 55. Међународни сајам књига у Београду 25. октобра 2010. године .
Референце
Спољашње везе - сајт Ласла Вегела - Сива духовна хомогенизација, интервју недељнику Време из 2005. године - Наша садашњост не погодује култури, интервју Политици из 2009. године - Вегелов говор на отварању 55. Међународног сајма књига у Београду 2010. године - Портрет без рама: Ласло Вегел, чланак из Политике од 31. октобра 2010.
Категорија:Рођени 1941. Категорија:Србобранци Категорија:Мађари у Србији Категорија:Мађарски књижевници Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски позоришни критичари Категорија:Српски театролози Категорија:Добитници Награде Тодор Манојловић