1710. је била проста година.
Догађаји
Јануар
1. јануар — Према декрету пруског краља Фриедриха , Алт-Берлин, Келн, Фриедрицхсwердер, Доротхеенстадт и Фриедрицхстадт су уједињени у Краљевски главни и резиденцијални град Берлин. 22. јануар — Ракоцијева буна: битка код Романyа на северу Мађарске - обе стране тврде да су победиле. 29. јануар — Реформе Петра Великог: објављена грађанска азбука.
Март
10. март — Велики северни рат: Битка код Хелсингборга је пораз Данаца у Шведској, који се више неће враћати у Сканију. март — Управник бискупских поседа у Покупљу оптужује крајишког заповедника Делишимуновића да иде у Беч ради привилегија прекокупских "Влаха - шизматика". март — Рат за шпанско наслеђе: нови мировни преговори у Гертруyденбергу, Луј XIV никако не жели да принуди свог унука Филипа V да напусти Шпанију. 29. март — Пећки патријарх Калиник I шаље унапред потврдну грамату за избор митрополита Софронија - признање аутономије Крушедолске тј. Карловачке митрополије.
Април
10. април — У Великој Британији на снагу ступа Статут краљице Ане, први законски акт у хисторији којим се ауторска права регулишу од стране државе и судова; право први пут имају аутори а не издавачи. 14. април — Последњи сусрет краљице Ане и дворске даме Саре Черчил - опадање утицаја виговаца. април — Беч је за марчанског бискупа именовао Рафаила Марковића. 16. април — Пилип Орлик, украјински хетман у емиграцији, под окриљем Карла XII. у Бендеру, издао уставни документ који предвиђа принцип поделе власти. 19. април — "Четири мохиканска краља" (три Мохавка и један Махикан) у посети краљици Ани у Лондону - траже помоћ против Француске Канаде и англиканске мисионаре. април — Бандитизам у Славонији: разбојници упадали у предграђе Осијека. април — Британију потресају Сачеверелови нереди: присталице Торијеваца нападају дисиденте, незваничне верске заједнице, нарочито презбитеријанце.
Мај
4. мај — Стварни избор крушедолског митрополита Софронија Подгоричанина (умире већ у јануару 1711). 14. мај — Сички устанак Банда Сингх Бахадура против Могула: заузео је провинцијски главни град Сирхинд. мај — Потиски и поморишки граничарски команданти Јован Текелија и Вулин Илић послали су писмо руском цару Петру, преко Богдана Поповића - нуде сарадњу. мај — Дубровачки Сенат извештава своју колонију у Београду да је издејствовано ослобађање од плаћања свих ђумрука, дација, баџа и кантара и дозвољена слободна трговина воском, говеђом и бивољом кожом и другом робом.
Јун
23. јун — Велики северни рат: Руси на челу са царем и Апраксином заузели шведски Виборг након тромесечне опсаде - заштита нове престонице и бољи приступ Балтику. 26. јун — Рат за шпанско наслеђе: Доуаи у Фландрији се предаје савезницима након 52 дана опсаде. јун — август — Нуман-паша Ћуприлић је велики везир, смењен је због противљења рату са Русијом.
Јул
15. јул — Велики северни рат Капитулација Естоније и Ливоније: Руси на челу са Шереметјевом заузимају Ригу након скоро осмомесечне опсаде. 25. јул — Рат за шпанско наслеђе: Британци се искрцали у Сете и Агде на медитеранској француској обали, али убрзо су поражени. 27. јул — Рат за шпанско наслеђе: Битка код Алменара је победа алијансе на челу са аустријским војсковођом вон Стархембергом у Каталонији. јул — Под притиском Личана капетана Добривоја Кнежевића, кап. Обербург је морао напустити Карлобаг, што је оцењено као буна Срба крајишника - до краја године се извештава о тешком стању, да су наоружани Личани упали у Краљевицу да ослободе другове. Корушки сталежи у ово време нередовно исплаћују "лено" крајишницима у виду платна. Ове године забележена је буна у Крбави.
Август
11. август — Краљица Ана је срушила Вхиговски Јунто: смењени су први лорд Трезора војвода од Марлбороугха и лорд високи ризничар Сиднеy Годопхин; прошлог јуна и еквивалент министра унут. послова Чарлс Спенсер, 3. ерл од Сундерланда. 16. август — Пећки патријарх Калиник I умро у Темишвару, током обиласка пастве. Наследиће га Атанасије I (1711-12). 18. август — Балтаџи Мехмет-паша је велики везир (до нов. 1711). 20. август — Рат за шпанско наслеђе: Битка код Сарагосе је победа алијансе у Арагону - "Карло III" улази сутрадан у град Сарагосу, отворен му је пут за Мадрид.
Септембар
5. септембар — Филип V по други пут напушта Мадрид (враћа се у децембру). 19. септембар — Катастрофални француски пиратски напад на Рио де Жанеиро у португалском Бразилу - 400 их је страдало а 700 заробљено (ослобођени у новом нападу наредне године). 19. септембар — Руси заузели тврђаву Кексхолм у Карелији након двомесечне опсаде. Неколико дана касније и острва Сарема у Естонији. 23. септембар — Царске снаге освојиле Ерсеквар (Нове Замки) од Ракоцијевих устаника. 28. септембар — Рат за шпанско наслеђе: "Карло III" улази у скоро опустели Мадрид, мора га напустити већ у новембру.
Октобар
4. октобар — Велики северни рат Данско-шведска битка у заливу Коге: брод Данеброге експлодирао, страдало близу 600 људи. 10. октобар — Капитулација Естоније и Ливоније довршена капитулацијом Ревала (Талина), што су Швеђани признали Нyстатдским миром 1721. 13. октобар — Рат краљице Ане (Рат за шпанско насљедство): Порт-Ројал, кључно француско упориште у Акадији се након неколико дана опсаде предаје британским трупама чиме Британци стичу надзор над подручјем које ће касније постати познато као Нова Шкотска. октобар — Избија Маскатски или Шећерни рат у португалском Бразилу, сукоб између власника шећерана у Олинди и трговаца у Рецифеу. У ово време долази и до Слане побуне, јер Португал има монопол на производњу соли. октобар — Ген. Хајстер извештава да су вараждински граничари на положајима у Мађарској у крајње бедном стању, јер им ништа није плаћено - требало је да издрже карантин на Драви, али они силом прелазе реку.
Новембар
9. новембар — Рат за шпанско наслеђе: Битка код Сиракузе: француски бродови успели деблокирати трговачку флоту и испратити је до Марсеја. 11. новембар — Братаница Петра Великог, Ана, удала се у Санкт Петербургу за Фридриха Вилхелма, војводу Курландије - он умире већ у јануару, на путу кући, она је регент Курландије до 1730. па царица Русије 1730-40. 16. новембар — Завршени избори у Великој Британији: убедљива победа Торијеваца, који се залажу за мир у Рату за шпанско наслеђе. 20. новембар — Руско-турски рат (1710–1711): Османско Царство објављује рат Русији, након што је одбило захтеве руског цара Петра Великог за предајом одбеглог и код Полтаве пораженог шведског краља Карла XII. Петар Велики ће догодине прогласом позвати Србе из Црне горе и Херцеговине да му се придруже, када ће стићи и прва мисија. 28. новембар — Димитрије Кантемир постаје војвода Молдавије - мада је турски вазал, прикључиће се цару Петру.
Децембар
8 - 11. децембар — Рат за шпанско наслеђе: Битке код Брихуеге и Вилависиосе, близу Гуадалахаре, су убедљиве франко-шпанске победе над Алијансом. Стархембергове аустријске трупе се повлаче ка Барцелони. 10. децембар — Сички устанак Банда Сингх Бахадура: могулске снаге заузимају његово седиште Лохгарх, али измакао је и наставља борбу до 1715. децембар — Пад Кабинета три грофа, зу Саyн-Витгенстеин, вон Вартенслебен и вон Вартенберг, три В, који су од 1702. имали одлучујући утицај на власт у Пруској.
Датум непознат Википедија:Непознат датум — Започео Руско-турски рат (1710-1711) Википедија:Непознат датум — Српски устанци Куча и Брђана за вријеме Руско-Турског рата
Рођења
Фебруар
15. фебруар — Луј XV, француски краљ.
Мај
14. мај — Адолф Фредерик од Шведске, краљ Шведске
Август 8. новембар — Сара Филдинг, енглеска списатељица.
Смрти
Август
19. октобар — Оле Кристенсен Ремер, дански астроном.
Дани сећања
__NOTOC__
Категорија:1710-е Категорија:18. век