мини|десно|250п|<center>Савремени санитетски воз, болница<center> 250px|мини| Унутрашњост санитетског воза из Првог светског рата 250px|мини|Немачки санитетски воз из 1918. Санитетски воз, воз болница, (), је композиција повезаних (специјално адаптираних и санитетским средствима опремљених) шинских вагона које вуче или гура једна или више локомотива, намењен за превоз (медицинску евакуацију) рањеника и болесника у ратним сукобима, великим катастрофама и епидемијама заразних болести, на безбедну локацију или до места њиховог коначног медицинског збрињавања. (др М. Димић) Појам и карактеристике Појам и значај медицинске евакуације Под медицинском евакуацијом се подразумева пребацивање болесника и рањеника са једног места на друго из безбедносних или медицинских разлога, где ће им се сачувати живот и бити указана одговарајућа медицинска помоћ, или ослобађање смештајних капацитета медицинске установа вишка болесника.
Медицинска-санитетска евакуација рањеника и болесника, није само озбиљан војно-здравствени проблем, већ и велики државни и друштвени проблем за сваку земљу рату или након масовних катастрофа. Зато Медицинска-санитетска евакуација треба да буде добро организована у миру као један кохерентан систем који може одговорити свим условима под којима се води рат или збрињава велика катастрофа. У рату и другим масовним катастрофама руковођење евакуациом рањеника и болесника мора бити концентрисано у рукама једног централног тела. Колико је то од значаја код примене средстава масовног транспорта (као што су то санитетски возови) најбоље су показала негативна искуства српске војске с краја 19. века и почетком 20. века, кад је руковођење употребом санитетских возова препуштано разним институцијам па и железници што је имало за последицу читав низ пропуста у њиховој употреби; (на sr). Beograd: XIV kongres lekara Srbije i Kongres lekara otađžbine i dijaspore, 194....„Све чешће се догађало, да никакве наредбе ни заповести командирима возова нису саопштаване; само је уз воз прикачена локомотива и воз кренут; па су примљени рањеници и болесници остајали без хране за време транспорта. Беше неспоразума и с предајом рањеника и болесника позадинским болницама. С правом или не, ове грешке приписиване су железници, која је санитетске возове сматрала деловима сопственог „организма“; те чим би се на некој станици сакупило подоста рањеника и болесника, хитно је тражено од шефа железничког Саобраћајног одсека Врховне команде да се упути санитетски воз. Шеф наређује и – забуна је готова“...
О значају санитетских возова најбоље говоре запажања војводе Радомира Путника, који је улогу санитетских возова у Првом светском рату окарактерисао овим речима:... „Србија је у то време имала три армије, а ја сам имао прилику и част да командујем и четвртом, а то је била наша железница...“
Карактеристике Није сваки воз који превози рањенике санитетски воз. Санитетски воз, је медицинским средствима и санитетским материјалом опремљена, медицинским кадром обезбеђена, видним ознакама црвеног крста означена, посебно технички уређена композиција различитог броја железничкаих вагона, нека врста покретне болнице на точковима.
Историјат десно|мини|250px|<center>Вагон санитетског воза у Руском железничком музеју. мини|250px|<center>Санитетски воз уРуско-турском рату (1877—1878) десно|мини|250px|<center>Санитетски воз француског Црвеног крста (1917), преваозио је рањене војнике до Париза.<center> Санитетски воз за медицинску евакуацију рањеника и болесника први су применили Британци 1856. за време Кримског рата.Эвакуация больных и раненых Энциклопедия Брокгауза Посећено;10. октобар 2010. У многим земљама света, током друге половине 19. века, са све већим развојем железничког транспорта у свету, све више се примењују санитетски возови за превоз рањеника и болесника у многим ратним сукобима вођеним у то доба. Током Америчког грађанског рата (1861—1865), Француско-пруског рата (1870—1871), Руско-турског рата 1877—1878. итд, масовно су коришћени санитетски возови.
Наредбом руског цара од 4. децембара 1876 у Русији је формирано 14 санитетских возова, за случај евентуалног рата. Ови возови су у свом саставу су имали: 17 вагона (12 за повређене и оболеле, 2 за медицинско и остало особље и 3 опште намене за, кухињу, оставу прљаву одећу и преминуле на путу).
У Руско-турском рату (1870—1871) болесни и рањени, на носилима или запрежним колима, транспортовани су прашњавим путевима у Бугарској до евакуационог пункта Фетешти (Румунија), одакле су, након смештаја у железничке вагоне, евакуисани пругама уског колосека Румуније, у здравствене установе у позадини војске, или у руске болнице. Између Фетештија и Јашија у Румунији повређени и оболели војници превожени су пругама, на којима је у оптицају било укупно 9 возова (са 30 вагона, од којих је 12 било намењено за смештај 300 рањеницика и болесниика).
Велики број санитетских возова формирано је у Русији и током Руско јапанског рата
Улога и значај примене санитетских возова у 19. веку најбоље се може сагледати из ових података: у Француско-пруском рату (1870—1871), само је немачка војска са 36 санитетских возова превезла више од 40 хиљада рањеника и болесника, док је Русија у Руско-турском рату 1877—1878. са фронта, преко Румуније и Русије, са 9 санитеских возова евакуисала 116.296 рањеника и болесника. Током рата са Јапаном, Руси су санитетским возовима евакуисали 87.000 рањеника и болесника.
За време ратова у првој половини 20. века, заједно са болничким возовима Црвеног крста са обе стране фронта у Европи, крстарили су бројни санитетски возови разних армија.
Током грађанског рата у Русији само на страни Црвене армије рањенике и болеснике превозило је 242 санитетских возова. . Највећи број болесних и рањених био је евакуисан санитетским возовима током Другог светског рата. Животи милиона војника и цивила свих зараћених страна спашени су захваљујући санитетским возовима који нису служили само за евакуацију већ се у њима указивала и прве помоћ, јер су многи служили и као мобилне хируршке болнице.
Нажалост у Другом светском рату је било и злоупотреба санитетских возова. Тако су Немци возове са ознаком Црвеног крста користили за превоз трупа или под овом ознаком сакривали своје оклопне возове. Такође немачки пилоти су често на санаитетске возове „непријатеља“ бацали бомбе.
Санитетски воз у српској војсци Српска државна железница дала је непроцењив допринос у свим ратним операцијама Српске војске од 1884. до 1918. у превожењу војника и војне опреме на бојишта, као и у евакуацији рањеника и болесника санитетским возовима у болнице у позадини. мини|десно|250п|<center>Унутрашњи изглед једног од санитетских возова у Првом светском рату<center> мини|десно|250п|<center>Санитетски воз на железничкој станици Нишу у време Балканских ратова 1912.<center> 250px|мини|<center>Припадници руске санитетске мисије у пратњи санитетског воза у Нишу 1915.<center> Санитетски возови за евакуацију рањеника и болесника настали су у Србији крајем 19. века, заслугом пуковника др Михајила-Мике Марковића, у то време начелника Санитета Министарства војске Србије.Др. Михајило Марковић: Моје успомене, Београд; (1906). стр. 75–77 Српса војска је примену санитетских возова почела са неопремљеним теретним вагонима и фургонима да би захваљујући споразуму између Санитетске службе војске и железнице Србије, вагони треће класе са ходницима били технички „подешени“, да се у року од шест часова могу претворити у болничке вагоне, додавањем по осам Деспре-Амелинових направа (), за смештај рањеника и болесника у вагонима.
Први српски санитетски воз је имао „маневре“ (војну вежбу) и проверу функционалности, 12 и 13. јула 1898. а био је састављен од локомотиве са тендером и фургоном, седам вагона за рањенике (пет са 72 лежаја за тешке и два за лекаше), мешовитог вагон за лекарско особље, једнан вагона треће класе за болничаре и на крају фургона кола за магацин, оставу за ствари рањеника, сопствену кухињу, апотеку (са комплетом санитетске опреме) и посебан вагон са опрационим столом за лакше интервенције. На свим вагонима налазила су се једнокрилна врата на зачељу која су се унутра отварала, те је на тај начин био омогућен потпун пролаз кроз цео воз, из једног вагона у други, што је омогућавало медицинском особљу надгледање рањеника и болесника за време превожња.
Ево како је санитетски воз српске војске описао новинар, дописник париског „Журнала“ Анри Барби ;Анри Барби: Брегалница, Београд, 1914: pp. 78–79. ...„Ови импровизовани возови су праве покретне болнице, са салама за превијање и операције, кујном и апотеком. Овакав распоред омогућава надзор и изношење болесника на успутним станицама. Жао ми је, што морам рећи, да смо ми, Французи, у овом погледу заостали иза Срба, јер су наши рањеници још приморани да се возе у фургонима за пртљаг“...
У Балканским ратовима захваљујући;...„адекватној и брзој организацији железнице за евакуацију рањеника, српски санитетски возови били су најбоље уређени у то доба. Део заслуга припада др Милану Петровићу, као и осталом санитетском особљу, које је предано обављало своје дужности, а делом инжењерима и радницима Нишке железничке радионице, која је извршила поправку и адаптирала возове за потребе санитета. Бољем функционисању возова допринеле су чланице „Кола српских сестара“, које су на железничким станицама дочекивале транспорте рањеника, организовале исхрану и освежења...“ Три, санитетска српска воза, формирана 1912. превезла су, са свих српских и савезничких бојишта у Балканским ратовима око 110.000 српских, савезничких и непријатељских рањенике и болеснике, при чему је сваки воз превалио по 30 до 40.000 километара. Санитетски возови број 1 и 3, превозили су бугарске рањенике, савезнике у Првом балканском рату а непријатеље у Другом балканском рату. Санитетски воз бр. 3 је службено стављен на располагање грчком војном санитету у јулу 1913. (када су Бугари пресекли везу између Солуна и Скопља) и превозио је грчке рањенике и болеснике.Петровић М.: Санитетски возови у ратовима 1912—1918; из: Станојевић В.: Историја српског војног санитета & Наше санитетско ратно искуство, Београд, 1925; pp. 764.
У моменту објављивања рата од стране Аустроугарске Србија је већ располагала са два санитетска воза на главној железничкој станици Београд – Ристовац и са једним санитетским возом на прузи узаног колосека Сталаћ – Ужице. Ови возови били су добро опремљени и снабдевени санитетским материјалом, попут пољских болница. Када у саставу композиције није била укључена кухиња (што се у каснијем току ратовања показало као лоше решење), онда су, приликом транспортовања, исхрану организовали добровољци и хуманитарне организације на успутним железничким станицама.V. Stanojević, Naše ratno sanitetsko iskustvo, Beograd 1925, 340,M. Protić, B. Pavlović, Uloga sanitetskih vozova za oslobođenje Srbije, Zbornik radiva 21 naučnog sastanka, Niš 1971, 43-48;
После велике аустроугарске офанзиве августа и новембра 1914. санитетски воз, који је саобраћао између Младеновца и Ваљева, у јеку борбе на Церу и Мачковом камену превезао је од две до три хиљаде рањеника. Велики број рањеника, десетине хиљада заробљеника и стотине хиљада становника западних округа Србије, који су недељама били у покрету отежали су и онако лоше стање народног здравље. Зато су два санитетска воза на пругама нормалног и један на прузи узаног колосека, у том периоду, коришћена за транспорт оболелих од пегавца, и друге санитетске намене, а не само превожења рањеника и болесника.