Срби у Сједињеним Америчким Државама (Срби у Сједињеним Државама, Срби у Америци или амерички Срби) су грађани САД српског порекла. Према подацима из 2023. било је 181.469 америчких држављана који су изјашљавали као Срби. Међутим, тај број може бити знатно већи, јер је у САД живело још око 290.000 људи који су се изјаснили као Југословени.
Први Србин досељен у Америку био је Ђорђе Шагић 1814. године, у Америци назван Џорџ Фишер (1795—1873).Ко су потомци првог Србина у САД („Вечерње новости“, 2. март 2014) Шагић је био родом из Стоног Београда, а 1837. године живео је у Хјустону у Тексасу."Србски народни лист", Будим 1844. године
Демографија У метрополитанском подручју Чикага живи највећи број Срба у САД. Ово се може видети у великом броју црквених комплекса, као што је црква светог Симеона Мироточивог која се налази у источном делу Чикага, манастир Нова Грачаница који се налази у градићу Треће језеро и један од најзначајнијих манастир Св. Саве у Либертивилу, ИЛ у коме је смештен и српски православни богословски факултет. Остале битне заједнице Србо-Американаца се налазе у Бафалу, Кливленду, Детроиту, Индијанаполису, Питсбургу, Лос Анђелесу као и у Јужној Калифорнији (у граду Сан Дијегу), Финиксу (од осамдесетих година двадесетог века, те у Гринсбору од деведесетих година двадесетог века. Многи Срби у Америци су се изјаснили као Југословени, Власи или Бошњаци. У Америци има 359.254 који се изјашњавају као Југословени.
Историја Један од првих српских емиграната у Сједињеним Државама је био досељеник Џорџ Фишер, који је стигао у Филаделфију 1815, преселио се Мексико, борио се на страни Тексашке револуције, и постао судија у Калифорнији. Још један запажени рани Србин у Америци био је Басил Росевић, који је око 1800. основао бродарску компанију Trans-Oceanic Ship Lines.Dorich, William. "Who Are the Serbs?" World Affairs Council of Orange County. California, Irvine. 1995. Speech. Почетком 1800-их, многи српски рибари и морепловци из Црне Горе и Херцеговине имигрирали су у Њу Орлеанс тражећи посао. Срби су 1841. основали Greek Orthodox парохију са грчким имигрантима у Њу Орлеансу, додатно учврстивши своје присуство у региону.
Срби из Америке су се борили у Америчком грађанском рату, прије свега на страни Конфедерације, jер је већина Срба који живе у Америци била у Луизијани и Мисисипију. Срби су у Луизијани формирали неколико војних јединица, као што је Коњевићева компанија (названа по Антонију Коњевићу, који је имигрирао у Луизијану током 1830-их), и Први и Други Славонски пук. Најмање 400 Срба се борило у ове три јединице током грађанског рата. Неколико других познатих српских војника у грађанском рату долазило је из Алабаме и Флориде, посебно из Пенсаколе.
До 1906. године Срби у Америци су подигли о свом трошку осам православних цркава."Политика", Београд 1906. године
У фебруару 2023. године одржана је конференције српске дијаспоре у САД, највећи скуп српске дијаспоре у Америци у претходних 20 година.
Срби у Њујорку Године 1838. октобра месеца приспео је у Њујорк, Србин из Будима Александар Пап. О свом путовању прекоокеанским бродом писао је родитељима."Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године
У Њујорку је 1899. године "Друштво сједињених Срба" приредило годишњу забаву. Прво је изведен културни програм, током којег је певало "Њујоршко српско певачко друштво" и свирао гуслар српске јуначке песме. На челу друштва тада је био Васа Динић, а издавали су свој лист "Њујоршки гласник"."Цариградски гласник", Цариград 1899. године Године 1905. писале су новине о Србима милионерима америчким. Тако је Србин Бокељ у Њујорку, Тома Срзентић, сматран за милионера. Био је иначе "финансијер", на челу једне тамошње велике банке. У Њујорку је тада и други Србин милионер - Мита Лујановић, родом из Оршаве. Након што је био српски добровољац у српско-турском рату, стигао је у нови свет, где се обогатио."Правда", Београд 1905. године
Срби у Кливленду Срби у Кливленд долазе у два наврата, почетком 20. века, и после Другог светског рата.
Лазар Кривокапић, који је био Србин из Црне Горе, који је овде дошао 1893. године је остао запамћен као први Србин у Кливленду. Овде се налази се и Рокфелеров парк у склопу кога је и српски врт, где се налазе бисте Светог Саве, Петра II Петровића Његоша, Петра I Карађорђевића, Вука Караџића, Стевана Мокрањца, Михајла Пупина, Николе Тесле, Милеве Марић Ајнштајн.Милева Марић у Српском врту у Америци („Вечерње новости“, 8. мај 2016)
Срби у Калифорнији У другој половини 19. века, већина Срба у Калифорнији је живео у мањим градовима, али су се касније почели селити у веће градове.
Сан Франциско је 1899. године сматран за "Центар америчких Срба", у којем је била велика колонија Срба насељеника. Ту је излазио први српски лист у Америци, под називом "Слобода", од 1893. године."Застава", Нови Сад 1903. године Његов уредник велики родољуб Ђорђе Ковачевић добио је 1899. године орден "за ревност" (пет година рада) од црногорског књаза Николе. Године 1903. његов уредник је био Вељко Радојевић, Србин пореклом из Херцег Новог.
Умро је 1875. године у Сан Франциску Србин родом Рисна у Боки, Велимир Ћеловић у 40. години живота. За њега се говорило да је био сатирички песник, филолог, "одличан књижевник и добар говорник". Писао је на италијанском језику, а много тога што је написао остало је у рукопису. Његова предавања на енглеском језику била су увек добро посећена. Заслугом његовом отворена је прва опера у Сан Франциску."Цариградски гласник", Цариград 1904. године У Сан Франциску је 1886. године излазио "Српски лист". Он је објавио тада вест о раду "Српско-црногорског добротворног и литерарног друштва". Друштво је децембра 1885. године изабрало Управу за наредну годину, у коју су ушли: председник Л. Јововић, потпредседник Ј. Аврамовић, благајник А. Сорић, финансијски тајник Ј. Ђура, а одборници - Ј. Анђус, С. Бошковић, С. Јанковић и Ф. Куртони. Управитељ друштвене читаонице био је И. Јововић."Застава", Нови Сад 1886. године
Коста Гопчевић је у Сан Франциску 1893. године покренуо двонедељни лист "Србин Американац". Лист се бавио српским великанима, а први у низу био је владика-књаз-песник Његош."Стражилово", Нови Сад 1893. године Гопчевић је умро 1903. године у америчком граду Пуебло Колу. У Сан Франциску су тамошње становнице Српкиње и Рускиње основале женско Православно црквено друштво. Оснивачки скуп је одржан у руској капели. Председница друштва постала је Рускиња гђа Константин, а потпредседница Српкиња Љубица Дабовић."Цариградски гласник", Цариград 1900. године
Срби у Калифорнији су формирали друштвено-културне организације, цркве и школе, заједнице и парохије. Они су у почетку били уједињени са Русима и Грцима и на тај начин су били део мешовите православне парохије. Руским духовницима није сметало то што је српска парохија имала различите обичаје од њих као нпр. језик, традицију, крсну славу и сл.
Кристијан Јелич (1992), америчка бејзбол звезда пореклом из Републике Српске, је рођен у Калифорнији.
Данас, највећи број Срба у Калифорнији живи у Лос Анђелесу.
Срби у Филаделфији
Помиње се 1838. године Србин Сегединац, Никола Белан у Филаделфији. Обогатио се тамо, продавао је драго камење."Србска новина или Магазин за художество, књижество и моду", Будим 1838. године
Срби у Чикагу Чикаго се сматра српским упориштем у Америци.
1872. године у Чикаго стиже први Србин, Иван Вучетић. Прва српска организација у Чикагу, „Обилић“, је основана давне 1878. године. Већ 1893. године је одржана прва српска парада у Чикагу на авенији Мичиген. Михајло Пупин је живео у Чикагу.
Свој прилог од 50 ф. је послало у Нови Сад 1897. године организација "Српско јединство" из Чикага."Застава", Нови Сад 1897. године
У Чикагу је српски језик четврти по заступљености, после енглеског, шпанског и пољског.Српски језик четврти у Чикагу („Политика“, 8. јул 2015) У Чикагу постоји Српски радио од средине 90-их.Српски радио у Чикагу свира већ 25 година: У уредничку фотељу може да седне само Србин (Б92, 20. октобар 2020)
Види још Списак познатих Срба у Америци Односи Србије и Сједињених Америчких Држава Српска православна црква у Сјеверној и Јужној Америци Списак српских цркава у Сједињеним Америчким Државама Срби на Аљасци
Референце
Литература
Спољашње везе Зашто нестају наши исељеници у САД: Срби брзо постају Американци („Вечерње новости“, 2. фебруар 2014) Америчка сезона прогона босанских Срба („Политика“, 5. март 2015) Српска драма у Америци („Политика“, 8. јул 2015) Свађе затварају „српску кућу“ у Чикагу („Вечерње новости“, 9. децембар 2015) Срби звезде филма, музике и спорта у Америци („Вечерње новости”, фељтон, јун 2016) Срби у политичкој елити Америке („Вечерње новости”, фељтон, август 2016) Они су стварали историју САД („Политика”, 11. новембар 2017) Исељавање Срба у Америку (Каленић, број 3-4/1990, стр. 1-3) Срби, најодликованија нација у америчкој војсци („Политика”, 28. септембар 2020) Милован Балабан - „Срби у Америци: искушења досељеника и верски живот“ ЕКСКЛУЗИВНО ЗА „ПОЛИТИКУ”: МАРТИНА ТОМАШЕВИЋ ХОНЕ, заменица градоначелнице Чикага („Политика”, 10. јул 2021