десно|180п|link=Партизанска споменица 1941.|Партизанска споменица 1941. Хронолошки преглед важнијих догађаја Народноослободилачке борбе народа Југославије, који су се десили током 1942. године.

Јануар

7. јануар У селу Иванчићима, код Сарајева, уз присуство генералног секретара КПЈ Јосипа Броза Тита отпочело дводневно саветовање Покрајинског комитета КПЈ за Босну и Херцеговину, на коме је дата оцена дотадашњег рада и истакнуте грешке у раду. На крају саветовања је заузет став у питању односа са четницима и у погледу учвршћивања партизанских јединица, формирања добровољачких одреда и напуштања фронталног ратовања.

11. јануар ЦК КПЈ и Врховни штаб НОПОЈ донели одлуку о стварању Добровољачке војске Југославије, како би се што већи број становништва укључио у Народноослободилачки покрет. Одлука о стварању Добровољачке војске превасходно се односила на територију Босне и Херцеговине, а Врховни штаб је променио назив у Врховни штаб НОП и ДВЈ.

15. јануар У источној Босни отпочела Друга непријатељска операција.

21. јануар У Новом Саду мађарске окупационе трупе и жандармерија отпочеле тродневно масовно хапшење и убијање Срба и Јевреја тзв „Новосадска рација“ у којој је убијено око 4.500 људи.

25. јануар У ослобођену Фочу стигли Врховни штаб и ЦК КПЈ, где су боравили све до 10. маја. Овај период у историји Народноослободилачког рата се назива „Фочански период”.

25. јануар Борци Прве пролетерске бригаде, по изузетно тешким условима на температури од -32° извели марш преко планине Игман, код Сарајева.

Фебруар

2. фебруар У Фочи ЦК КПЈ и Врховни штаб НОП и ДВЈ издали два значајна документа за организацију и даљи развој народне власти — „Задаци и устројство народноослободилачких одбора” и „Објашњења и упутства за рад НОО у ослобођеним крајевима”. Ови документи познати су као „Фочански прописи”, а њихов аутор је био Моша Пијаде.

8. фебруар У манастиру Острогу, код Никшића, од 8. до 9. фебруара одржана је Скупштина црногорских и бокељских родољуба тзв. „Острошка скупштина“ на којој је упућен позив на јединство и одлучност у борби против окупатора.

12. фебруар У току ноћи 12/13. фебруара у логору Црвени крст у Нишу избила побуна 102 затвореника, који су напали стражаре и потом извршили бекство. Током обрачуна са стражарима погинуло је 40 затвореника и 11 стражара, а Немци су за одмазду наредних дана стрељали 850 талаца. Ово је било једино масовно бекство из неког концентрационог логора у читавој окупираној Европи.

Март

1. март У Чајничу, одлуком ЦК КПЈ и наредбом Врховног штаба НОП и ДВЈ, формирана Друга пролетерска ударна бригада.

20. март У околини Колашина, у борби против четника Павла Ђуришића погинуо Будо Томовић (1914—1942), члан ЦК СКОЈ и секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Црну Гору и Боку.

27. март Поводом годишњице војног пуча од 27. марта окупациони режим у Србији обесио шесторицу истакнутих партизана, који су по двојица обешени у Обреновцу, Убу и Ваљеву.

Април

2. април У току ноћи 1/2. априла у селу Горња Јошавка, код Челинца, група четника заробила рањеног др. Младена Стојановића (1896—1942), начелника Оперативног штаба за Босанску крајину и однела га до потока Млинска Ријека, где су га убили. Неколико месеци касније доктор Младен је проглашен за народног хероја.

Мај

21. мај Пилоти Ваздухопловства НДХ Руди Чајавец и Фрањо Клуз прешли на страну Народноослободилачког покрета (НОП). Они су са аеродрома у Бања Луци авионима пребегли на припремљено летелиште Урије, код Приједора. У Љубљани Италијани стрељали Антона Тонета Томшича (1910—1942), организационог секретара ЦК КП Словеније и једног од организатора устанка у Љубљани.

Јун

Јул

Август

Септембар

6. септембар У близини села Гојло, код Кутине, партизанске снаге извршиле напад на нафтне изворе.

Октобар

3. октобар У селу Уништа, близу Босанског Грахова формирана је Друга далматинска ударна бригада.

Новембар

1. новембар Одлуком Врховног штаба НОП и ДВЈ формирана је Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ), а наредбом Врховног команданта НОП и НОЈ Јосипа Броза Тита формиране су Прва и Друга пролетерска ударна дивизија.

4. новембра После дводневних борби, пет ојачаних бригада НОВЈ заузело Бихаћ.

9. новембар Наредбом Врховног команданта НОП и ПОЈ Јосипа Броза Тита формиране су Трећа, Четврта и Пета ударна дивизија, као и Први босански народноослободилачки корпус.

22. новембра Наредбом Врховног штаба НОВ и ПОЈ формиране су Шеста, Седма и Осма дивизија, као и Први хрватски народноослободилачки корпус.

26. новембар У Бихаћу, у присуству 54 делегата, отпочело Прво заседање АВНОЈ-а. На заседању је донета Резолуција којом је АВНОЈ конституисан као највиши политички орган народа Југославије, са задатком да даље руководи ослободилачком борбом народа Југославије. На заседању је изабран Извршни одбор и осам повереништва.

Децембар

6. децембар У Босанском Петровцу отпочела тродневна Прва конференција Антифашистичког фронта жена (АФЖ) у присуству 166 делегата. На Конференцији су истакнути непосредни задаци АФЖ и изабрано руководство — Централни одбор и за председника Ката Пејновић.

27. децембар У Бихаћу почео тродневни Први конгрес Антифашистичке омладине Југославије, коме је присуствовало 365 делегата. Конгрес је одлучио да се оснује Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије (УСАОЈ). На Конгресу је изабрано руководство — Земаљски одбор и председник Иво Лола Рибар и упућен Проглас „Омладини свих народа Југославије”.

Референце

Литература

__БЕЗСАДРЖАЈА__