десно|мини|Наталијина рамонда као симбол Дана примирја у Првом светском рату Наталијина рамонда (; колачић или цвет феникс) је ендемска биљка централног Балкана из породице -{Gesneriaceae}-.Vladimir Stevanović, Marjan Niketić, Branka Stevanović: Chorological differentiation of endemo-relic species Ramonda serbica Panč. and R. nathaliae Panč. & Petrov. (Gesneriaceae) on the Balkan Peninsula. In: Botanika Chronika (Patras). Band 10, 1991, S. 507–515. Остатак је суптропске флоре Европе и Медитерана. Биљка је пронађена само у три земље: Србији, Северној Македонији и Грчкој. Веома је слична биљци -{Ramonda serbica}- за коју се сматра да се од врсте -{Ramonda nathaliae}- одвојила у самосталну врсту полиплоидијом током терцијара.Vladimir Stevanović, Marjan Niketić, Branka Stevanović: Chorological differentiation of endemo-relic species Ramonda serbica Panč. and R. nathaliae Panč. & Petrov. (Gesneriaceae) on the Balkan Peninsula. In: Botanika Chronika (Patras). Band 10, 1991, S. 507–515. Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа. Заједно са Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији.

Опис биљке Наталијина рамонда је вишегодишња, зимзелена, зељаста биљка.

Биљка има снажан ризом.

Листови су јој скупљени у приземну розету, елиптично-јајастог до јајастог облика, са израженом лисном дршком. По ободу су правилно и ситно назубљени. На горњој страни листова се налазе разређене браонкасте длаке док се на ивици листова, доњој страни дуж нерава и лисној дршци налазе дугачке браонкасте длаке.

Цветна дршка излази из центра розете и висока је до 10 -{cm}- са 1—3 ређе 4—5 цветова. Круница је углавном тамно љубичаста, ређе беле боје; тањирастог облика са наранџастом основом. Најчешће је састављена од 4, а ређе од 5—6 круничних листића.

Плод је чахура са великим бројем ситних семена.

За ову биљку је карактеристична и појава да и уколико се потпуно осуши може поново да оживи уколико се залије. Ову могућност да се из стања анабиозе поново врате у живот поседује веома мало биљака цветница. У Европи сем врста рода -{Ramonda}- само још две цветнице могу да се поврате из анабиозе (-{Haberlea rhodopensis}- и -{Jankaea heldreichii}-).

Број хромозома: -{2n}- = 48.

Станиште и распрострањеност Станиште ове биљке су пукотине кречњачких стена на надморској висини од 350—2150 -{m}-. Насељава углавном северно експониране стене, али се среће и на стенама у одговарајућој шумској реликтној заједници као што је нпр. -{Fago-Colurnetum}- на Сувој планини. -{Ramonda nathaliae}- са другим биљкама образује реликтне хазмофитске заједнице као нпр. -{Erysimo-Ramondetum nathaliae}-. Такође на стаништима где се преклапа са -{Ramonda serbica}-, у зонама симпатрије, образује субасоцијацију -{Ceterachi-Ramondetum serbicae ramondetosum nathaliae}- (на Радованском камену изнад села Јелашница и на Облику у Сићевачкој клисури).Стевановић, В., Никетић, М., Стевановић, Б. 1987. Фитоценолошке карактеристике симпатричких ендемо-реликтних врста -{Ramonda serbica Panč.}- и -{Ramonda nathaliae Panč. et Petrov.}- Гласник Института за ботанику и Ботаничке баште Универзитета у Београду 21: 17–26.

-{Ramonda nathaliae}- је ендемит централног дела Балканског полуострва. Насељава следеће земље Северну Македонију, северну Грчку и Србију. У Северној Македонији је честа у клисурама десних притока Вардара (Треска, Бабуна, Тополка, Црна река) и околним планинама (Јакупица, Кожуф, Козјак и Ниџе). У Грчкој се јавља у граничним областима са Северном Македонијом (планине Тзена, Вермион, Ворас), а јавља се и у Епиру. У Србији се јавља на Сувој планини (Трем, Мосор, Соколов камен, Голеш), у Јелашничкој клисури (Радовански камен, изнад села Јелашница), у Сићевачкој клисури (Облик изнад села Островица), на Шар Планини (падине Љуботена).

Угроженост Због неприступачности највећег дела станишта, није примећено опадање бројности популација ове биљке. Међутим, приступачни делови станишта (стене поред путева), као и мале локалне популације су у великој мери редуковане и угрожене су због експлоатације од стране сакупљача. Колекционарско скупљање за хербарске збирке и ботаничке баште представља један од најзначајнијих фактора угрожавања.

-{Ramonda nathaliae}- се налази на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је заштићена законом као природна реткост.

Симбол Наталијина рамонда се користи као ликовно решење за амблем који се носи у седмици пре Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра и на сам дан празника у Србији.

Види још Српска рамонда

Референце

Спољашње везе

Балкански феникс: Све о тајанственом цвету примирја (Б92, 11. новембар 2016) Цвет Наталијина рамонда од помоћи оболелима од Паркинсонове болести? (Б92, 18. април 2021) Наталијина рамонда, симбол победе („Политика”, 11. новембар 2022)

Категорија:Gesneriaceae Категорија:Хортикултура Категорија:Ендемити Категорија:Ендемити у Србији