Банчићи су насељено мјесто у општини Љубиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело свега 43 становника.
Становници овог села су познати по дуговјечности, па је село Банчићи познато и као „Село стогодишњака”.
Географски положај Село Банчићи смјештено је од 42° 58' до 41° 60' сјеверне географске ширине и од 17° 57' до 18° 3' источне географске дужине од Гринича. Банчићи су смјештени на Банчићкој површи која се налази између Поповог и Љубињског поља. Банчићку површ с југа окружује Попово поље, а с истока Љубињско поље, те становници из Банчића имају обрадиву земљу и у Попову и у Љубињском пољу. Од Банчића према западу и југу је Хумина, коју неки називају и доњом Херцеговином, са измијењеном медитеранском климом. Источно и сјевероисточно од Банчића су Рудине, које називају и горњом Херцеговином, са континенталном климом. Тако да се Банчићи налазе између доње и горње Херцеговине, тј. између Хумине и Рудине. Од Банчића према југоистоку, југу и југозападу, на удаљености од 22 до 42 км ваздушне линије, простире се Јадранско море са приморском климом. Од Банчића према југоистоку, око 36 км ваздушне линије, удаљен је Дубровник, јужно око 22 км Слано, југозападно око 31 км Неум, западно око 42 км Плоче, око 30 км Метковић. Са узвишења око Банчићке површи-Липнице (1067 м), Пјешивца (951 м) и Плочника (754 м) види се Јадранско море, од кога су релативно мало удаљена. Банчићку површ окружују ниже планине : с југа Пјешивац (951 м), Липница (1067 м), југоисточно Радовиња (932 м). Иза њих су средње планине. Према југу, око 13 км ваздушне линије је Бјелашница (1296 м и 1396 м), југоисточно око 15 км је Илија (1338 м), источно око 14 км Радимља (1138 м), око 17 км Ситница (1419 м), око 20 km Видуша (1328 м), према сјеверу око 14 км Хргуд (1110 м). Високе планине су према сјеверу, око 40 km Вележ (1969 м), око 65 км Трескавица (2087 м), око 62 km Зеленгора (2032 м) – са планинском климом. Захваљујући овом географском положају, Банчићи се налазе између приморске, измијењене медитеранске, континенталне и планинске климе. Мијешају се три климе: измијењена медитеранска, умјерена континентална и планинска клима.Др Љубо Михић, Банчићи, село стогодишњака-ваздушна бања-, Банчићи 1980.
Геолошки састав Цијела Банчићка површ изграђена је од крединих и еоценских кречњака, динарског правца пружања слојева. Има нешто и еоценског флиша у Доловима, засеок Прскање. То је прави љути крш. Знатне површине представљају љути- тако се зове велики крш гдје су наслагани и поређани блокови кречњака, тако да се држи један за други, или непроходни крш уопште. Такав терен је на више мијеста у селу Банчићи, и то: Љут, Крекавице, Плоче, Парића љут, Перостине итд. Површина стијена избраздана је шкрапама оштрих чебеља, који се овдје зову шкрипови. Пролаз ван стаза је веома тежак. Шкрапе или шкрипови су дубоке, па понегдје прелазе у вертикалне јаме, неколико метара дубине. С обзиром на геолошки састав, површ је јако карстифицирана, пуна вртача и долова. Предио према Перостинама (село Пустипуси) представља ботињави крас, у ком су изражени сви крашки облици и скоро је непроходан. Већина вртача има пречник 20-30 м па и више. Неке су љевкасте, а неке дубоке. Веће вртаче зову се долови. Тло дна вртача састављено је од црвенице (тераросе) или растресите црнице настале од хумуса. На терену засеока Прскање налази се мала синклинала (вала) која је на геолошкој карти означена као еоценски кречњак. Ту се налазе слојеви иловаче и доломита, у подлози, па је терен вододржив. Овдје се налазе бунари у којим је вода пишталина. На више мијеста има пијеска, који је негдје бијеле негдје црвене боје, а народ га назива пржином и употребљавао се за прављење кућа. Налазишта пијеска била су код Меког Дола, Мосуре, Долова на Прскањама итд. На површи нема руда, па чак ни боксита, што би се могло очекивати. Кречњаци су сиромашни са рудним благом. Становници Банчића су од овог камена правили кревете на којима се сједило и ноћи спавало. Каменом су се патосиле куће, а на патосу би спавала породица.
Морфологија рељефа Банчићка површ широка је од Липнице (1067 м) до Радовиње (932 м) чије одстојање износи око 5750 м; од Пјешивца (951 м) до Дренове главе (657 м) око 4150 м; од Вјетрина брда (698 m) до Плочника (754 м) око 2500 м; од Голог брда (641 м и 596 м) до Озренца (606 м) око 3250 м. Дужина Банчићке површи од Радовиње (932 м) и Липнице (1067 м) до Фестића, Бурмаза и Голих брда износи око 11000 м. Банчићка површ се од југоистока спушта ка сјеверозападу. Тако на југоистоку код Обзира износи 754 м надморске висине, код Пустипуха 621 м. Од Пустипуха (621 м) преко Перостина и Стајчића махале(613 м), првог засеока села Банчићи, у дужини од око 2 км, подручје је прекривено безбројним вртачама и шкриповима. Ово је прави љути крас који према југозападу прелази у подручје Влака, гдје је терен равничаст, прекривен ситним кречњачким плочицама. На овом подручју многе вртаче су искрчене и ограђене сухозидином и претворене у обрадиве долине. Веће вртаче по површини зову се долови. Банчићка површ повезана је са једном долином ка Приморју и Јадранском мору. На југу од Банчићке површи та долина почиње у Сланом на Јадранском мору и прелази преко Ораховог дола (291 м), Чешљара (258 м), Завале (296 м), Попова поља (239 м), Струјића (389 м), Котеза (423 м), Ржаног дола (580 м), Војске њиве(620 м), села Банчића (600—400 м), Бурмаза (325 м), Бјелојевића (251 м), Хутова Блата (2 м), долине Неретве, од Метковића до Плоча и Јадранског мора на западу. Овом долином од Сланог, са југа, дувају јужни вјетрови, а од Плоча са запада-маестрал. И један и други вјетар доносе морске ваздушне масе до Банчићке површи. Јужни вјетрови дувају у јесен и прољеће, рјеђе зими, а западни вјетар-маестрал- дува љети у поподневним часовима. Наведеном долином допире и утицај приморске климе, што се види и на вегетацији, па од запада у Невешу, и све до засеока Подгреде, нарочито по центру Банчића има самониклог шипка, смокве и клеке, носиоца приморске климе. На јужној страни Банчића по Крушеву брду, Лисцу, Пјешивцу, Липници, има доста кадуље. мини|Село Банчићи (Љубиње) Ове надморске висине од 400 до 600 м најподесније су за људски организам. Рељеф Банчићке површи прекривен је вртачама, долинама, доловима, бреговима, вјеначним брдима и планинама. То је рељеф од равнице до планине који одговара према висини и облику људском здрављу и оку. Присојна страна увијек је топлија, умјерена и подесна за људски организам. У обичном говору горштаци кажу: „Челичимо се идући с брда на брдо. Ко хода нашим брдима не може бити болестан. У ходу преко стијена ради сваки мишић човјечијег организма. То је здравље. Дођи, проходај и увјери се. Климатске погодбе На климу Банчића утиче близина Јадранског мора, геолошки састав, рељеф и надморска висина. Од Јадранског мора Банчићка површ удаљена је 22 км ваздушне линије. Ваздушне масе од Јадранског мора продиру долинама од Сланог преко Ораховог дола (291 м), Завале (296 м), Попова поља (239 м), Струјића (389 м), Ржаног дола (580 м), Војске њиве (620 м), с југа до Банчићке површи (600—400 м). Дјелимично продиру и преко Дубровачке жупе, Шуме требињске, Попова поља до Банчићке површи. Од запада ваздушне масе продиру од Јадранског мора преко Плоча, уз долину Неретве, преко Метковића, Хутова блата (2 м), Бјеловића (305 м), Бурмаза (325 м), уз Банчиће (400—600 м). Ваздушне масе с мора продиру и од Неума преко Граца, Хутова, Храсна, уз Банчиће са запада. Медитеранска клима има средње годишње температуре ваздуха од 15,5 °C до 16,5 °C. Подручје Хумине издиже се до 400 м надморске висине. Хумина се простире око доњег тока Неретве, око Чапљине, преко Дубрава, Поплата, Хутова блата, Бјелојевића, Бурмаза, Храсна, Попова поља, Требињског поља... Хумина опасује Банчићку површ са запада, сјеверозапада и југа. На подручју Хумине изражен је велики утицај медитеранске климе, то говоре и средње годишње температуре ваздуха од 14 до 15,5 °C. То је подручје измијењене медитеранске климе. Подручје Рудине издиже се од 400 до 800 м надморске висине и налази се са центром око Билеће. Рудине се простиру источно од Банчићке површи. И ту се осјећају утицаји медитеранске климе, али знатно слабије него у Хумини. Ту се средња годишња температура ваздуха креће од 12 до 13 °C. Ово је подручје континенталне климе. Планински вијенци, испресијецани долинама, према Јадранском мору пружају се правцем од југоистока према сјеверозападу и почињу од југа Бјелашницом (1296 м), Илијом (1338 м), преко Врањака (1073 м), Липнице (1067 м), Пјешивца (951 м), Илине главе (804 м), Вјетрена брда (698 м), Крушева брда (692 м) и на западу завршавају Црноглавом (572 м)и Жабом (953 м), спречавају ваздушним масама превише засићеним влагом у јесен и прољеће, од Јадранског мора, да допру до Банчићке површи. Планински вијенци спрјечавају и јаке јужне вјетрове који губе јачину док допру на Банчићку површ. Планински вијенци из правца југоисток-сјеверозапад који почињу од југоистока Радовињом (932 м), према сјеверозападу настављају Дреновом главом (657 м), Градином (667 м), Плочником (654 м), Озренцем (606 м) задржавају и ублажавају хладне ваздушне масе које долазе у току зиме из унутрашњости континента са југоистока, сјевероистока и сјевера. Хладни сјеверни вјетар, који дува зими с високих планина од Вележа, разбија се од Плочник (754 м) и његова хладноћа и јачина се ублажује. На подручју од 800 м надморске висине па до високих планина, изражена је планинска клима чије средње годишње температуре ваздуха износе 9,0 °C. Клима Банчићке површи специфична је, у односу на остале површи у нашој земљи. Резултат је њеног географског положаја, геолошког састава, надморске висине, експозиције изложености рељефа према циркулацијама ваздуха, вегетационог прекривача и других фактора, који имају знатног утицаја на микроклиматске особине ове површи-са измијењеном медитеранском, умјереном континенталном и планинском климом. Физиолошки дјелује клима Банчићке површи: - саставним дијелом атмосфере, садржајем кисеоника, озона, радиоактивне емонације и смањењем притиска; - чистоћа ваздуха без прашине, влаге и магле; - обиљем сунца и свјетлости, те нарочитим саставом свјетла; - измијењеном медитеранском, умјереном континенталном, брдско планинском климом, као продуктом свих метеоролошких елемената. Продукт свих ових елемената је здравље и дуговјечност, те није без разлога ово село сматрано селом стогодишњака и ваздушном бањом.
Хидрографија мини|Локва Мосура (Банчићи)
Моћне наслаге крединих и еоценских кречњака, огољеле на великом дијелу своје површине, пружиле су услове дејства крашке ерозије. Огромне количине воде које у току јесени и зиме падну по брдима, губе се дуж мањих и већих пукотина у кречњаку, одмах или послије краћег површинског тока. Нигдје на контакту се не јављају извори, то је потпуно безводан крај. У читавим Банчићима нема ни једног извора живе воде. На подручју Долова (Прскање) је еоценски флиш. Слојеви глине и доломита задржавају воду и кад се ископа рупа ту се јавља пишталина. Притицање воде је вододрживим слојевима са стране. У Доловима на Пскањама прва је направњена локва Јавич. Према предању, локву су правили Грци. Према научним доказима, локве у овим крајевима су правили Римљани за вријеме њихове владавине. То је било у другом и трећем вијеку наше ере. У Горњим Банчићима има локва Мосура. Врло је стара. Према начину градње, правили су је исти мајстори који су правили Јавич, што значи да би могла бити из истог периода. Осим ових јама, на Банчићкој површи има и бунара, за неке се сматра да су такође из времена Римљана, а у новије вријеме и чатрња за воду, те нема безводице. На Банчићкој површи нема ријека ни потока.
Вегетација