Кисељак (Витинички Кисељак) је насељено мјесто и мјесна заједница у граду Зворник, Република Српска, БиХ.
Географија Насеље лежи на обронцима планине Мајевице на надморској висини од 240 метара. Окружено је шумовитим брежуљцима са сјеверне, западне и јужне стране, док се на источној страни „отвара“ према равничарском терену који се протеже све до ријеке Дрине.
Удаљен је 15 километара од Лознице, 24 од Зворника и 45 од Бијељине. Са магистралним путем Зворник—Бијељина спојен је кривудавим асфалтним путем дужине 6 километара.
У горњем дијелу насеља, на ушћу малих ријека Шкриље и Косарлије, чија се изворишта налазе на огранку планине Мајевице, настаје Јасеничка ријека која се улива са лијеве стране у ријеку Дрину, у близини Бање Ковиљаче и сјеверног подножја планине Гучево. На географским и геодетским картама као и у великом броју докумената ове ријеке су означене као: поток Шкриље, поток Косарлије и Јасенички поток.
На западној страни насеља се налази међуентитетска линија према Федерацији Босне и Херцеговине (насеље Ковачевићи у општини Сапна), док се са источне стране граничи са мјесном заједницом Јасеница.
Витинички Кисељак се налази у најужем граничном појасу Републике Српске према Републици Србији. Ширина овог појаса је око 6,5 километара.
Назив Кисељак је добио назив по 9 природних извора киселе (минералне) воде. Вјерује се да је ова вода добра за лијечење болести бубрега, очију и срца.Бања Кисељак: Извори лече болести („Вечерње новости“, 30. август 2013)
Култура У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Светом великомученику Георгију. У народу је познат као Ђурђица. Цркву је 1. августа 2004. освештао епископ зворничко-тузлански. Василије Качавенда.
Образовање У насељу се налази Основна школа „Вук Стефановић Караџић“, подручно одјељење Кисељак.
Друштво Раније је постојао дом за назбринуту дјецу, који је средином 2011. претворен у Дом за стара лица „Кисељак“. Насеље има и Амбуланту Кисељак, која је испостава Здравственог центра из Зворника.
Туризам Кисељак је у прошлости био бањско љечилиште. Насеље је током љетње сезоне посјећивало око 6.000 до 7.000 гостију, углавном из Мачве и Семберије. Становништво се током сезона бавило издавањем смјештаја за посјетиоце.
Привреда Деведесетих година 20. вијека је започета изградња фабрике за флаширање природне минералне воде, али је због недостатка сдестава зграда остала недовршена.
Становништво Према процјенама из 2011, насеље се састоји од 120 домаћинстава са између 450 до 500 становника.
Националност 1991. 1981. 1971. 1961. Срби 532 589 533 505 Југословени 10 1 4 Муслимани 16 6 Роми 3 Албанци 1 Хрвати 1 остали и непознато 22 1 Укупно 580 600 535 509
Презимена Око 80% становништва слави Ђурђевдан, а један дио породица слави и Јовањдан, Никољдан, Аврамијевдан, Аранђеловдан, Лазаревдан, Васиљевдан и Мратиндан . Савић, Срби Петровић, Срби Милићевић, Срби Симић, Срби Спасојевић, Срби Николић, Срби
Види још Општина Зворник
Референце
Категорија:Насељена места у Зворнику Категорија:Бање у Републици Српској Категорија:Насељена мјеста у Републици Српској Категорија:Википројект географија/Насеља у Босни и Херцеговини Категорија:Насеља подијељена међуентитетском линијом