Свети Климент Охридски, односно Климент Велички (око 840 — Охрид, 27. јул 916) је био православни епископ и словенски књижевник. Један је од ученика светих Ћирила и Методија. Заједно са братом, светим Наумом Охридским сматра се једним од најзаслужнијих апостола хришћанства у словенским областима Балкана.
Од Велике Моравске до Београда Након смрти великоморавског архиепископа Методија (885), Климент је због промене односа кнеза Сватоплука према словенском богослужењу морао да напусти Великоморавску кнежевину, заједно са братом Наумом и сарадником Ангеларом, након чега су сва тројица кренули ка јужнословенским земљама. Заједно су пристигли у Београд, који је у то време био под бугарском влашћу.
Делатност у јужнословенским областима под бугарском влашћу 260п|мини|десно|Шира област (Кутмичевица) у којој се према појединим мишљенима налазла и Климентова епископија Климент је заједно са својим сарадницима наишао на добар пријем код тадашњег бугарског владара Бориса и његовог наследника Симеона. Уз подршку државне власти, Климент је развио верску и књижевну делатност међу Јужним Словенима у области званој Кутмичевица, на ширем простору историјских области Македоније и Епира, са тежиштем на подручју од Главинице, преко Девола, до Охрида. Ту се бавио богословским и књижевним радом, створивши охридску књижевну школу, кроз коју је према слову његовог житија прошло чак 3500 ученика. Приписује му се и дорада ћириличког писма. Због великих заслуга, постављен је за епископа (око 893. године).
Климентова епископија Једно од најсложенијих питања из Климентовог живота односи се на утврђивање тачног места његове епископије, која се у изворима помиње на разне начине, што је довело до настанка бројних претпоставки о њеној убикацији. У менологиону глагољичког Асеманијевог јеванђеља из 11. века, Климент се помиње као епископ велички, док је његова епископска титула у грчким изворима и потоњим издањима забележена у неколико варијанти и то као:
επίσκοπος Δραγβίστας ήτοι Βελίτζας (епископ Драгвице или Велице) επίσκοπος Δρεβενίτζας ήτοι Βελίτζας (епископ Древенице или Велице) επίσκοπος Δρεμβίτζας ήτοι Βελίτζας (епископ Дремвице или Велице)
Тим поводом настало је мноштво претпоставки о тачном читању и значењу наведених топонима, а предлагане су и разне убикације, које су се односиле на поједина места у ширем захвату између солунске области на истоку и драчке области на западу. Питањем тачне убикације свих тих топонима (Драгвица, односно Древеница или Дремвица; Велица или Велика) бавили су се многи истраживачи који су проучавали живот светог Климента.
Према новијим истраживањима, средишња област Климентове Величке епископије налазила се у долини реке Сушице, у јужним областима данашње Албаније, на простору око села Велча, Драшовица и Пешкепи. У селу Велча налази се средњовековни археолошки локалитет Асомат, са остацима православне цркве из 9. или 10. века, а према мишљењу појединих истраживача, управо се на том месту налазила средњовековна Велица (), односно Велика, која се у грчким и словенским изворима помиње као Климентово епископско седиште.
Житије светог Климента Охридског Изворно старословенско житије светог Климента није сачувано, али на основу неког словенског предлошка касније је настало Опширно житије светог Климента, које је написано на грчком језику, а приписује се охридском архиепископу Теофилакту који је умро око 1107. године. Прерадом тог текста касније је настало Кратко житије светог Климента, које је такође написано на грчком језику, а приписује се охридском архиепископу Димитрију Хоматијану који је умро око 1236. године. Преводом кратког житија, настало је млађе словенско житије светог Климента, које потиче из 13. или 14. века.
Наслеђе Православна црква га слави 27. јула по старом, односно 9. августа по новом календару.
Види још Вајунити Викарни епископ дремвички Викарни епископ велички
Референце
Литература
Галерија
Спољашње везе
Развој и одбрана Словенске писмености (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
Категорија:Умрли 916. Категорија:Православни светитељи Категорија:Охридска архиепископија Категорија:Христијанизација Бугарске Категорија:Хришћанство у Србији