Михаило Петровић Његош (Подгорица, 14. септембар 1908 — Париз, 24. март 1986) био је принц из краљевске куће Петровића.

Биографија Рођен је 1908. године у Подгорици, од оца принца Мирка Петровића и мајке Наталије Константиновић. Године 1916, Краљевина Црна Гора је капитулирала, јер је била освојена од Аустроугарске. Краљ Никола одлази у егзил са породицом у Италију. Михаило је као дете одведен у Напуљ, а потом га шаљу у Уједињено Краљевство, где завршава основну школу у Истбурну. Након Првог светског рата, принц Михаило одлази на студије у Француску, које успешно завршава. У ово доба Народна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца чланове краљевске куће Петровић ставља на цивилну листу чиме стичу право на апанажу.Три пута одбио круну, Вечерње новости, репортаже, Ч, Прелевић, 2. август 2010. Краљ Александар I Карађорђевић му је био брат од тетке. Почетком 30-их година 20. века Фашистичка Италија на челу са Бенитом Мусолинијем је понудила принцу Михаилу престо краља Албаније у циљу вршења притисака на Југославију и тражења ревизија граница.Opet AA Принц Михаило је одбио престо и титулу црногорско-албанског краља. Принц Михаило је био велики поборник југословенства и политике коју је спроводио његов брат од тетке краљ Александар I. У Априлском рату 1941. године Краљевина Југославија је била окупирана од страна сила Осовине (Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске). Црна Гора је припала Италији. Министар иностраних послова Италије Галеацо Ћано је желео да спроведе у дело своју политику о стварање вазалних држава и режима методом персоналне уније. У Црној Гори је желео да реституише краљевску кућу Петровића под покровитељством италијанске краљевске куће Савоја и да обнови Црну Гору као независну државу. Принца Михаила Петровића, унука краља Николе су заједно са особљем југословенске амбасаде у Паризу, где се налазио после Априлског рата Немци спровели у један логор близу Франкфурта. Ту га налази специјални изасланик италијанске краљевске куће тражећи од њега да крене на Цетиње и преузме црногорски краљевски престо, јер би Црна Гора требало ускоро да прогласи своју независност. Принцу Михаилу је тетка Јелена Савојска била краљица Италије. Принц Михаило је на нељубазан начин одбио специјалног изасланика још изјавивши да се осећа Србином и да је непоколебљив противник црногорског сепаратизма и зеленаша, који су једино мотивисани жељом да се разбије српство и југословенство.Краљ Никола Први. стр. 160-161, Марко Милуновић Пипер, Крагујевац, 2001.

Једно време после рата је живео у Београду након 1948. године, као и његов брат од тетке Ђорђе П. Карађорђевић, чиме су они били једини чланови својих династија који су живели у послератној Југославији. Није познато да ли су се сретали током тог периода.

Сахрањен је на Српском војничком гробљу у Паризу. Пошто се његов гроб налази у запуштеном стањуГроб принца Михаила Петровића у Паризу потпуно руиниран, прекривен травом и смећем („Портал Аналитика”, 28. јул 2018), постоји иницијатива да се његово тело ексхумира и пренесе и сахрани у већ постојећу гробницу са његовим именом код Цетињског манастира.Последњи Петровић се враћа на Цетиње („Политика”, 28. април 2019)

Породично стабло

Породица

Супружник

имесликадатум рођењадатум смрти Женевјев Прижан 4. децембар 1919. 26. јануар 1990. брак разведен 1949. године

Деца Није спорно да је Михаило унук краља Николе, питање око Михаиловог сина је спорно. Наиме, како он пише у својим Мемоарима, Гестапо му је нудио да постане сепаратни краљ Црне Горе, што је он одбио. Хапсе га и жена му се порађа у његовом одсуству. У мемоарима спомиње драгог сина Николицу. Они се разводе 1949. Касније, пријатељи наводе да он није признао сина тврдећи да су му га подметнули. Могуће је да је Гестапо подметнуо сина за неког будућег сепаратног краља Црне Горе, када је ту понуду већ Михаило одбио. Пријатељи су наводили и да је жена с њим била само због титуле. Да ли је он био разочаран у жену па је накнадно одбацио и сина, схвативши да је све превара, тешко је утврдити. За себе је тврдио да је последњи изданак лозе Петровића.

имесликадатум рођењасупружник Принц Никола 7. јул 1944. Франсина Наваро

Напомене

Референце

Спољашње везе Покушај књаза Михаила Петровића - Његоша да спаси капелу на Ловћену , Одломак из књиге Марка Милуновића Пипера на сајту Центра за истраживање православног монархизма. СОПО - Српска алкаида, Прес, Иван Миладиновић, 23. новембар 2008. Терориста из Титове виле („Политика“, 14. октобар 2012)

Категорија:Рођени 1908. Категорија:Умрли 1986. Категорија:Подгоричани Категорија:Срби у Црној Гори Михаило Категорија:Сахрањени у Паризу