Манастир Нови Стјеник је зилотски манастир на Кучајским планинама подно Микуљског камена, у близини села Злот код града Бора.
Манастирски комплекс се налази у најненасељенијем делу Србије у Кучајским планинама где до првог насељеног места има око 30 километара.
Манастир је основан 2004. године, после одласка монашког сестринства (2003. год.) из манастира Стјеник код села Бањица, надомак Чачка. Наиме, монашко сестринство на челу са игуманијом Ефросинијом Николић успротивило се наводном екуменистичкомЕкуменизам је концепт религиозног глобализма који се заснива на једнакости свих религија помоћу одбацивања ексклузивитета истине. Екуменизам полази од становиштва да све религије верују у једног бога, свака на свој начин и да се до спознаје божанске истина долази међусобним прожимањем и признањем као разних путева ка богу. Отац Јустин Поповић је екуменизам назвао свејерес, тј. најновија јерес састављена од свих старих и нових јереси. курсу епископата Српске православне цркве због чега су под оптужбом непослушања епископату и црквеног раскола, напустиле манастир.
Име новооснованог манастира је дато као знак сећања на првобитни манастир уз додати префикс „нови”. Паралелно са овим називом манастир се по познатом топониму истакнутом планинском врху Микуљски камен уз кога саграђен зове још и Микуљ или Микуљски манастир.
Градња манастирског комплекса је започета 2005. године. Манастир је посвећен рођењу Светог Јована Крститеља, чине га храм Светог Јована Крститеља, сестринство манастира, сестрински дом, гостинске одаје, испосница под стенама и економске зграде.
Манастирска иконописачка радионица израђује иконе по древној византијској техници.
Такође, сестринство манастира се бави производњом природних фармацеутских и хигијенских препарата од лековитог биља са Јужног Кучаја.
2022. подно Микуљског камена, на стени изнад манастира (1000м нмв) саграђена је молчаница/испосница посвећена светом апостолу Јовану Богослову. Молчаница је изграђена по узору на пустињске ксероколибе светогорских скитова Кавсокаливије и Каруље.
Манастирске славе су:
Јовандан, Рођење Светог Јована Претече – 24. јун (7. јул по грађанском календару) – Храмовна слава главног манастирског храма - главна манастирска слава. Новопреподобномученик ђакон Авакум Српски – 17. децембар (30. децембар по грађанском календару) – Слава манастирске зимске капеле.
Манастир није у саставу Патријаршије СПЦ, већ је издвојен и припада Српској Истински Православној Цркви (СИПЦ), и налази се под архијерејским старањем Његовог Преосвештенства Владике Акакија, епископа Утешитељевског.
Главни разлог спорења су разлике у поимању екуменизма и сергијанизма која се по Српској Истински Православној Цркви у СПЦ активно већ деценијама спроводи потпуно јавно и речју и делом.
За Српску православну цркву (СПЦ) припадници Српске Истински Православне Цркве (СИПЦ) односно зилоти или ревнитељи (доследни, непоколебљиви) су "расколници", док они тврде да је СПЦ, пристајући на екуменизам, напустила изворну догму о једној светој и саборној апостолској цркви.
Према тврдњи сестринства у манастирском храму су изложене честице моштију светог Јована Претече и светог владике Николаја Велимировића.
Галерија
Види још Православље Зилоти (православље) Манастир Есфигмен Манастир на Угору Екуменизам
Референце
Спољашње везе Манастир Нови Стјеник Зилотски видео Дневни лист „Политика“: Ко су зилоти?
Категорија:Православни манастири у Србији Нови Стјеник