Богдан Зимоњић (Гарева код Гацка, 1813. — Пусто Поље код Гацка 1909) је био поп и војвода гатачки. Истицао се у у локалним устанцима који су се јављали после 1852. у Херцеговини.
Биографија После сукоба Луке Вукаловића са црногорским двором, 1862. и пристанка Вукаловића да сарађује са Турском и Аустријом, Црна Гора је поставила Зимоњића као свог човека за Херцеговину. Пошто га је 1864, кнез Никола поставио за сенатора, стално се настанио на Грахову.
У великом устанку у Херцеговини (1875—1878) Зимоњић је био један од најпознатијих устаничких вођа. После окупације Херцеговине (1878) аустроугарске власти су га поставиле за кајмакама у Гацку. С тог положаја повукао се после четири месеца због неслагања са аграрном политиком окупатора.
Галерија
Види још Петар Зимоњић Невесињска пушка Зимоњићева улица (Београд) Музеј Херцеговине
Литература
Енциклопедија Југославије ЈЛЗ Загреб 1971. том 8 (Србија—Ж) pp. 625.
Категорија:Рођени 1813. Категорија:Умрли 1909. Категорија:Гачани Категорија:Војсковође устанка у Херцеговини Категорија:Црногорски и херцеговачки јунаци