thumb|200px|3D struktura ljudskog -{IFN-β}- Ljudski Interferoni tip -{I}- su velika i rastuća grupa -{IFN}- proteina. Svi tip -{I}- interferoni se vezuju za specifični receptorski kompleks na ćelijskoj površini poznat kao -{IFN-α}- receptor (-{IFNAR}-) koji se sastoji od -{IFNAR1}- i -{IFNAR2}- lanaca.
Homologni molekuli sa tipom -{I IFN}- su nađeni u mnogim vrstama, uključujući sve sisare, kao i kod nekih vrsta ptica, reptila, amfibija i riba.Schultz et al., The interferon system of non-mammalian vertebrates. Developmental and Comparative Immunology, Volume 28, pages 499-508.
Tipovi kod sisara
Homologni molekuli sa tipom -{I IFN}- su nađeni u mnogim vrstama, uključujući sve sisare, kao i kod nekih vrsta ptica, reptila, amfibija i riba.
-{IFN-α}- -{IFN-α}- proteine proizvode leukociti. Oni uglavnom funkcionišu kao deo odgovora urođenog imunskog sistema na virusne infekcije. Postoji 14 pod-tipova, i oni se nazivaju -{IFNA1, IFNA2, IFNA4, IFNA5, IFNA6, IFNA7, IFNA8, IFNA10, IFNA13, IFNA14, IFNA16, IFNA17, IFNA21}-. Geni za -{IFN-α}- molekule su grupisani na hromozomu 9.
-{IFN-α}- se takođe pravi sintetičkim putem kao medikacija. Postoje dva tipa: Pegilirani interferon alfa-2a Pegilirani interferon alfa-2b
-{IFN-β}- -{IFN-β{- proteini se proizvode u velikim količinama od strane fibroblasta. Oni imaju antiviralnu aktivnost, uglavnom u okviru urođenog imunog odgovora. Dva tipa -{IFN-β}- su poznata, -{IFN-β1}- (-{IFNB1}-) i -{IFN-β3}- (-{IFNB3}-)Todd and Naylor, New chromosomal mapping assignments for argininosuccinate synthetase pseudogene 1, interferon-beta 3 gene, and the diazepam binding inhibitor gene. Somat. Cell. Mol. Genet. 1992 Volume 18, pages 381-5. (gen označen sa -{IFN-β2}- je zapravo -{IL-6}-).
-{IFN-ε, –κ, -τ, -δ, i –ζ}-
-{IFN-ε, –κ, -τ, i –ζ}- izgleda, da postoji samo jednu izoforma kod ljudi, . Samo preživari kodiraju -{IFN-τ, IFN-ω}- varijantu. Do sada, -{IFN-ζ}- je nađen samo kod miševa, dok je strukturni homolog, -{IFN-δ}- nađen u raznovrsnom nizu placentalnih sisara koji nisu primati i glodari. Većina ali ne svi placentalni sisari kodiraju funkcionalne -{IFN-ε}- i -{IFN-κ}- gene.
-{IFN-ω}-
-{IFN-ω}-, mada je samo jedna funkcionalna forma opisana do sad (), postoji nekoliko pseudogena: , , , , , , i kod ljudi. Mnogi ne-primatni placentalni sisari izražavaju više -{IFN-ω}- pod-tipova.
-{IFN-ν}-
Ovaj pod-tip tipa -{I IFN}- je nedavno bio opisan kao pseudogen kod ljudi, ali je potencijalno funkcionalan u genomu domaće mačke.
Izvori i funkcija
-{IFN-α}- i -{IFN-β}- se izlučuju is mnogih ćelijskih tipova uključujući limfocite (NK ćelije, B-ćelije i T-ćelije), makrofage, fibroblaste, endotelijalne ćelije, osteoblasti i druge. Oni stimulišu makrofage i NK ćelije da proizvedu antiviralni odgovor, i oni su aktivni protiv tumora. Nedavno su plazmacitoidne dendritske ćelije bile identifikovane kao najpotentniji proizvođači tipa -{I}- interferona u odgovoru na antigen, i bile su nazvani prirodne -{IFN}- proizvodeće ćelije.
-{IFN-ω}- se oslobađa iz leukocita na mestu viralne infekcije ili tumora.
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Категорија:Интерлеукини Категорија:Антивиротици Категорија:Имуносупресанти Категорија:Депресогени