Љубомир Каљевић (Ужице, 26. септембар/8. октобар 1841 — Београд, 20. март/2. април 1907) био је српски политичар. Каљевић је био председник владе Србије и посланик Србије у Букурешту и Атини.
Биографија лево|мини|Љубомир Каљевић Рођен је у угледној и богатој породици. Отац Љубин био је за време владавине кнеза Александра Карађорђевића судија у Ужицу и учесник Српског покрета у Војводини 1848–1849. године као добровољачки старешина. Гимназију је Љубомир завршио у Београду, а студирао државне науке у Хајделбергу и Паризу. По повратку у Србију издавао је 1867–1870. лист Србија, једини опозициони лист кнезу Михаилу око кога се окупила сва либерална интелигенција. За народног посланика је први пут изабран 1871. године. Политички лист Будућност почео је да издаје 1873. године. Трошио је свој наслеђени новац на политичке и партијске сврхе.
Министар финансија био је од 25. новембра 1874. до 20. јануара 1875. године. Председник је владе и министар унутрашњих дела од 26. септембра 1875. до 24. априла 1876. године. Ова влада, састављена од млађих либерала и конзервативаца, припремала је ослободилачки рат са Турском. Издала је либералне законе о штампи и општинама. Почетком 1878. године је преко Земуна пребегао у Беч, где је био политички емигрант. Тако је избегао хапшење због наводне умешаности у "Тополску аферу", када је стрељан потпуковник Јеврем Марковић.Тодор Стефановић Виловски, наведено дело
Касније је био начелник у министарству финансија, писао за новине Петра Карађорђевића, био је један од оснивача Напредне странке 1881, посланик у Букурешту 1881–1886. и Атини 1886–1889. године, државни саветник 1895–1907, потпредседник Сената 1901. године. Као велики карађорђевац, постао је министар иностраних дела у превратничком кабинету 29. маја 1903, после убиства краља Александра Обреновића, и остао то до 21. септембра 1903. године.
По Милану Јовановићу - Стојимировићу, хроничару Београда, Љубомир Каљевић је био: увек дискретан и у сенци, не тражећи за себе ништа, објективан, прибран и одређен, лишен сујете, сув и конкретан логичар који истину не жртвује ничему.Тодор Стефановић Виловски: "Светли и тамни дани", Београд 1985.
Написао је аутобиографску књигу Моје успомене (1908).
Био је ожењен Софијом, кћерком имућног београдског адвоката Саве Гајиновића.
Додељен му је Орден Таковског крста првог степена.
Види још Влада Љубомира Каљевића Списак председника влада Србије Списак министара иностраних послова Србије Списак министара унутрашњих послова Србије Списак министара финансија Србије
Референце
Литература
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ
Категорија:Рођени 1841. Категорија:Умрли 1907. Категорија:Српски министри Категорија:Чланови Српског ученог друштва Категорија:Почасни чланови САНУ Категорија:Политичари из Ужица Категорија:Ученици Прве београдске гимназије Категорија:Председници Владе Кнежевине Србије