Кметовце ( или -{Kmetoci}-) је насеље у општини Гњилане на Косову и Метохији. Насеље је након 1999. године познато и као Плакај (). Атар насеља се налази на територији катастарске општине Кметовце површине 601 -{ha}-. Под истим именом Кметовце се помиње још од средњег века, од 1437. године. У близини насеља стоје остаци некадашњег манастира који је подигнут у време српског цара Стефана Душана. Манастирска црква је најпре била посвећена Св. Димитрију, а касније Св. Варвари. Црква је страдала после Косовске битке 1389. године, а до темеља је порушена у 18. веку. После тог рушења тесаници из њених зидова су употребљени за грађење мостова на двема оближњим речицама. На остацима зидова у једном делу храма делом су очуване фреске које су биле живописане у шестој деценији 14. века. Остаци цркве Св. Варваре су делимично конзервирани шездесетих година 20. века. У непосредној близини манастира стоје остаци старог српског села, које је напуштено у 18. веку, као и још старијег гробља.
Порекло становништва по родовима Подаци из 1929. годинеПодаци: „Насеља“ књ. 28 (др. А. Урошевић: Горња Морава и ИзморникПорекло презимена, село Кметовце (Гњилане) www.poreklo.rs
Српски родови: Лимонци (9 кућа, св. Никола); досељени из Качаника око 1830. године после Арбанаса. Коцићи (9 кућа, св. Јован Крститељ); живе на подручју целог Косова и Метохије. Ивковићи (2 кућа, св. Арханђео). Старином из Ранатовца, одакле су од Арбанаса побегли у Сапар. Ту им Арбанаси из Доњег Кусца отму девојку, али их Арбанаси Беришани из Кметовца узму у заштиту и приме за слуге у свом селу. Стошићи (6 кућа, св. Никола); досељени из Ораовице у околини Прешева после Ивковића. Тотићи (4 кућа, св. Никола). Старином из околине Вучитрна, живели у околини Бујановца у Турје, затим прешли у Билинце и најзад се у Кметовцу настанили око 1850. године. Стојчовићи (11 кућа, св. Никола). Старином из Доњег Ропотова, пресељени из Панчела од истоименог рода на купљено имање после Тотића. Мунићи (2 кућа, св. Ђорђе); досељени из Панчела од истоименог рода око 1880. године, старином су из Сиринићке Жупе. Дезићи (1 кућа, св. Мина); досељен после Мунића од истоименог рода из Горњег Кормињана. Старина им је у Ранилугу.
Демографија Насеље има албанску етничку већину.
Број становника на пописима: попис становништва 1948. године: 525 попис становништва 1953. године: 637 попис становништва 1961. године: 770 попис становништва 1971. године: 919 попис становништва 1981. године: 982 попис становништва 1991. године: 1.030
Референце
Спољашње везе Кметовце — видео из ваздуха (2017) facebook.com
Категорија:Насељена места у Гњилану Категорија:Насељена места на Косову и Метохији Категорија:Википројект географија/Насеља у Србији