Операција Михаиловић је шифрован назив за завршну немачку антигерилску офанзиву у сламању Четничких одреда Југословенске војске на челу са пуковником Драгољубом Михаиловићем на простору Шумадије у окупираној Србији, од 4. до 9. децембра 1941. током Другог светског рата.
Позадина мини|лево|170п|Равна гора, 6. септембар 1941, пуковник Дража и резервни мајор академик Драгиша Васић.
Крајем августа 1941. Јадарски четнички одред је ослободио Лозницу од Немаца чиме је отпочео устанак у Србији. Током септембра 1941. устанак је попримио масовне размере, четници и партизани су ослободили цело Подриње и Мачву, осим града Шапца.Трећи српски устанак, Сергије М. Живановић, Нови погледи, Крагујевац, 2001. Крајем септембра и почетком октобра 1941. устанак се проширио на већи део Шумадије и долину Западне Мораве (Чачак, Краљево, Крушевац). Међутим, Немци су већ почетком октобра 1941. против четника кренули у офанзиву (Операција Мачва), наступом са севера 342. пешадијске дивизије из правац Срема (НДХ) према југу, до краја октобра повратила је од четника целу Мачву и средње Подриње, а разбијањем опсаде у Ваљеву и наступом исте дивизије источно од овог града Немци су избили према Равној гори, главном седишту устаника.Opet AB Током октобра 1941. немачке снаге су извршиле у више места масовна стрељања грађана у знак одмазде за своје погинуле и рањене војнике у циљу застрашивања и смиривању побуне ликвидирали су око 10.000 српских цивила. Због ново насталих околности крајем октобра 1941. између устаника, партизана и четника, избија братоубилачки рат. Немци су привремено обуставили офанзиву чекајући да се устаничке снаге у међусобном сукобу истроше. Међутим, четници и партизани, потписују примирје 20. новембра 1941. и тиме обустављају непријатељства. То је био сигнал Немцима да од 25. до 30. новембра 1941. покрену нову офанзиву под шифрованим називом Операција Долина Западна Морава против четника и партизана.Михаиловић према немачким документима, Иван Авакумовић, Наше дело, Лондон, 1968. Пошто су успешним извођењем две своје офанзиве правцем реке Дрине и Западне Мораве затвориле обруч око Шумадије Немци одлучују да своје главне снаге усмере према Равној гори, где се налазио вођа устаника пуковник Драгољуб Михаиловић са својим штабом.
Немачки план Немачка војна команда Србија на челу са генералом Паул Бадером направила је план 3. децембра 1941. и издала наређење својим јединицама на терену у коме је наведено да је главни циљ уништење Михаиловићевих одреда и његовог штаба јужно од града Ваљева, које се треба постићи тоталним опкољавањем Равне горе и прецизно утврђеним планом ватре извршити чишћење терена површине 120 km².Opet AC Немци су планирали да према Равној гори наступе из четири правца. Завршна офанзива у сламању српског устанка добила је кодни назив по презимену вође устаника, операција Михаиловић. Немачка војна команда Србије је одредила за ову војну операцију, 342. пешадијску дивизију, јединицу која је дала највећи допринос у борбама против четника и сламању устанка у протекла два месеце. Поред тога, у планираној офанзиви, код немачких снага је постојала психолошка предност, у чињеници да је њихова виша команда још пре 2 месеца издала наредбу да се за једног погинулог војника стреља 100 а за рањеног 50 српских цивила.
Четнички план Команда Четничких одреда Југословенске војске на челу са пуковником Драгољубом Михаиловићем имала је сазнања о концентрацији немачких снага која ће бити покренута у напад на Равну гору стога је направљен план који је предвидео растпољавање већег дела јединица на десетине, петине и тројке ради лакшег маневра и пробоја.Дража и општа историја четничког покрета, Милослав Самарџић, Уна прес, Београд, 2005. Дража је имао у виду да се окупаторске јединице неће задржавати у неприступачним пределима дуже време тако ће се после проласка немачких снага четничке јединице поново окупити на истом терену.Opet AD Такође, Дражин план из истих разлога није подразумевао фронтално супротстављање Немцима који је требало по њему да ударе у празан простор. Међутим, четници су пред сам почетак немачке офанзиве успели обавештајним путем преко, мајора Љубе Јовановића командира жандармеријске чете у Ваљеву, да пласирају дезинформацију Немцима да ће им се фронтално супротставити.Србија и Равна Гора, Драган М. Сотировић и Бранко Н. Јовановић, Босолеј, Француска. Овим ратним лукавством су желели да повећају немачку обазривост и успоре њихово напредовање према Равној гори. Поред тога Дража је у плану предвидео посебан маневар за капетана Драгослава Рачића и његове снаге, које је требало да одвуку пажњу Немцима.
Немачке снаге У Србији под немачком окупацијом још пре почетка устанка Немци су држали три комплетне дивизије чије су команде биле смештене у Београду а док су батаљони из ових дивизија били размештени у бројним местима у унутрашњости. То су биле 704, 714, и 717 посадне (полицијске) дивизије. На почетку српског устанка Немци су 5. септембра 1941. из Солуна довели 125. пешадијски пук, али пошто је устанак до краја септембра попримио масовне размере Немци довлаче из Немачке 342. пешадијску дивизију 23. септембра 1941. Средином новембра 1941. Немци са источног фронта довлаче још једну јединицу, 113. пешадијску дивизију, која је тамо претрпела велике губитке и спала са 20.000 на 14.000 војника. Главна немачка јединица у разбијању српског устанка је била 342. пешадијској дивизији (20.000 војника) чији ће делови у јачини од 10.000 војника бити ударна снага, коју је одредила Немачка војна команде Србије у операцији Михаиловић.
Четничке снаге Команда Четничких одреда Југословенске војске се почетком децембра 1941. године налазила у селима подно Равне горе. Бројно стање саме Команде укључујући и њену пратећу јединицу, Горску краљеву гарду, под командом поручника Николе Калабића у то време је износило око 500 војника. Остале јединице су биле подељене на мање делове ради лакшег пробоја као што су Рибничка бригада под командом мајора Александра Мишића и Таковска бригада под командом поручника Звонимира Вучковића, бројно стање обе бригаде износило је око 300 војника. Најбројнија четничка јединица у то време је била Церска бригада под командом капетана I класе Драгослава Рачића која се тада налазила јужно од Ваљева и чије је бројно стање износило око 1.200 војника.Церско-мајевичка група корпуса пуковника Драгослава Рачића, Душан Трбојевић, Нови погледи, Крагујевац, 2001. У Команди код пуковника Драже се у то време налазио и шеф војне мисије британске СОЕ капетан Бил Хадсон.
Офанзива По наређењу Немачке војне команде Србије, 342. пешадијске дивизије ступили су у акцију 4. децембра 1941. године, у четири колоне према Равној гори. Прва борбена колона кренула је из Ваљева и наступила према селу Дивци а затим је 6. децембра 1941. избила према селу Струганик гонећи испред себе групу српских цивила као таоце. Пуковник Дража је још пре почетка немачке офанзиве наредио својим јединицама извлачење из области Равне горе. Међутим, код Драже у Команду у селу Бершићи, 5. децембра око подне стиже курир који му доноси вест да мајор Александар Мишић са делом своје јединицом у селу Струганик намерава да се фронтално супротстави Немцима. Пуковника Дража поверава Команду потпуковнику Драгославу Павловићу, која по раније утврђеном плану креће у пробој према Овчарско- кабларској клисури заједно са пратећом јединицом, Горском краљевом гардом, под командом поручника Николе Калабића. Дража са мајором Захаријом Остојићем и пет пратилаца, на коњима, упућује се код мајора Мишића у Струганик како би му лично наредио да обустави акцију. Друга немачка борбена колона је 4. децембра 1941. такође као и Прва кренула из Ваљева али другим правцем преко села Клинци наступила је ка селу Пауне и 6. децембра избија у село Рајковиће. Трећа немачка борбена колона је кренула 4. децембра из Чачка и преко Горње Горијевице у ноћи 5. и 6. децембра избија у село Дружетићи. Управо изнад овог села, Команда Четничких одреда, коју је Дража поверио потпуковнику Драгославу Павловићу, а код кога се налазио шеф британске војне мисије капетан Бил Хадсон, заједно са пратећом јединицом поручника Калабића изводи маневар и под заштитом мрака успевају да се извуку из немачког обруча. Потом је Трећа немачка колона током 6. децембра наступила ка селу Теочин и даље ка Брајићима. Четврта немачка борбена колона је кренула из Крагујевца 4. децембра и преко Горњег Милановца наступила ка Такову и Горњим Бањанима. Пуковник Дража стиже у село Струганик увече 5. децембра где налази мајора Мишића. Рано ујутру 6. децембра Прва немачка борбена колона преко Разбој брда под заштитом тенкова изненада продире у село Струганик гонећи испред себе већу групу цивила као живи штит.Кроз рат са Дражом, Никола Кордић, Крагуј, Београд, 1998. Немци су отворили ватру на четнике, који су заклон потражили у оближњој шуми. Да би заштитили пуковника Дражу, и сачували животе талаца, мајори, Александар Мишић и Иван Фрегл, са неколицином својих четника излазе пред немачке војнике, који их одмах заробљавају.Историја Равногорског покрета, Коста Николић, Српска реч, Београд, 1998. Мајор Мишић се Немцима лажно представио да је Дража Михаиловић.Синови војводе Мишића, Берко В. Савић, Ваљево, 2001. Немци затечени овим признањем не слутећи превару привремено обустављају напад, а пуковник Дража и мајор Остојић заједно са осталим четницима се у међувремену безбедно извлаче из опкољене шуме. Немци су касније спровели мајоре, Мишића и Фрегла, у Ваљево где су их после мучења стрељали 17. децембра 1941.Opet CC У ноћи 6. и 7. децембра заобилазећи немачке редове Дража стиже у Кадину Луку. Све четири немачке колоне се 7. децембра сусрећу на Равној гори ударивши у празан простор извршили су детаљно чишћење целог терена и после неколико сати силазе у оближња села и у знак одмазде их спаљују до темеља, а потом се у непрегледној колони упућују према Мионици где даље настављају потеру ка другим правцима.Opet BC Дража наредног дана, 8. децембра, из Кадине Луке стиже у село Теочин подно Равне горе, коју су немачке снаге претходног дана детаљно претресле. Због појачаних активности немачких снага у ово време, јужно и источно од града Ваљева, капетан Драгослав Рачић по Дражином претходном наређењу о маневру, пребацује своју Церску бригаду са планине Медведник западно од Ваљева према Дрини, у Азбуковицу на планину Бобију. мини|210п|Немачка потерница за пуковником Дражом Михаиловићем из децембра 1941.Потом са Церском бригадом прелази преко реке Дрине у Источну Босну, 12. децембра 1941. године, где се придружује српским устаницима, који су од овог дела НДХ-а у борбама против усташа и Немаца у претходним месецима створили слободну територију, под командом мајора Јездимира Дангића.Opet AG Немачке оружане снаге обустављају офанзиву 9. децембра 1941. и команда доноси завршни извештај у коме наводи да су током операције ликвидирана 12 официра и војника Драже Михаиловића, заробљено 482 мушкарца и 2 жене, заплењено 317 пушака, 21.000 метака, 3 аутомобила, 37 коња, 2 телеграфске централе, 1 краткоталасну радио-станици и др. Пошто нису успели да ликвидирају Дражин штаб, Немачка војна команда Србије, 9. децембра, преко радија, летака и плаката објављује потерницу за Дражом Михаиловићем у којој су му уценили главу на 200.000 динара, означили вођом одметника и оптужили за дизање устанка против немачких окупаторских снага који због свега тога на својој савести носи крв више хиљада Срба.Немачка потерница за Дражом од 9. децембра 1941. У ратном дневном билтену Врховне команде Вермахта која се налазила у главном граду Трећег рајха, Берлину заведено је 10. децембра 1941. године следеће о операцији Михаиловић: