thumb|250px|Јездра чита закон народу, једна од илустрација Гистава Дора за Велику Библију Тура мини|250px| Пророк Јездра мини|250px|Локалитет који се традиционално описује као Јездрин гроб у Ал Узајру крај Басре.
Јездра ()"[God] helps" – Emil G. Hirsch, Isaac Broydé, "Ezra the Scribe", The Jewish Encyclopedia (Online) је био јеврејски свештеник и писар који је након скоро 50 година вавилонског ропства извео јевреје из Вавилона у њихову постојбину - град Јерусалим - године 459. п. н. е. Јездра је поновно учврстио расејану јеврејску заједницу на темељу строгог поштовања Завета и закона. Према хебрејској Библији, он је био потомак Сраје, In Ezra he is described as the son of Seraiah последњег првосвештеника који је служио у Првом храму, и близак рођак Џошуе, првог првосвештеника Другог Храма.Ezra 3:2 Он се вратио из вавилонског изгнанства и поново увео Тору у Јерусалим. and Према 1. Јездри, грчком преводу Јездрине књиге који се још увек користи у источном православљу, он је такође био првосвештеник. Рабинска традиција сматра да је био обичан члан свештенства.Emil G. Hirsch, Isaac Broydé, "Ezra the Scribe", Jewish Encyclopedia (Online)
Према Библији, Јездра је сузбио опасност по јеврејски идентитет који су представљали бракови Јевреја и нејевреја те установио коначно читање Закона. Јездра се због тога дубоко поштује у јеврејској традицији. Његово познавање Закона се сматрало равним Мојсијевом. Као Мојсије, Енох и Давид, и Јездра је добио почасни наслов „писар“ те се води као , или „Јездра писар“ у јеврејској традицији. По њему се зове старозаветна Књига Јездрина. Сматра се да су његово дело Прва књига дневника и Друга књига дневника.
Неколико традиција развило се око његовог места сахране. Једно предање каже да је сахрањен у Ал-Узаиру близу Басре (Ирак), док друго предање наводи да је сахрањен у Тадифу близу Алепа, у северној Сирији.Tawil, Hayim & Schneider, Bernard 2010, . ; Laniado, David, Li-Qedošim ašer ba-areṣ, Jerusalem 1980, p. 26 (Hebrew); Frenkel, Miriam, article: Atare pulḥan yehudiyyim be-ḥalab bi-yme ha-benayim ha-tikhoniyyim, published in: Harel (), Yaron, Assis, Yom Ṭov & Frenkel, Miriam (eds) (ḥalab) ve-tarbutah, vol. I, Ben-Zvi Institute: Jerusalem 2009, pp. 174–75 (Hebrew); Khatib, Muḥammad Zuhair, Rabṭ al-Sabāba al-yamanī.
Књига Јездре описује како је он водио групу јудејских изгнаника који су живели у Вавилону у њихов родни град Јерусалим где је рекао да је успоставио поштовање Торе. Он је описан као подсећа израелски народ да се придржава закона Торе како не би ступали у бракове са људима појединих различитих религија, скуп заповести описаних у Петокњижју.Liwak, Rüdiger; Schwemer, Anna Maria. "Ezra". Brill's New Pauly."Ezra". Encyclopædia Britannica. 2007. Encyclopædia Britannica Online
Јездра, познат као „Јездра писар“ у Хазалској литератури,Edward Kessler, Neil Wenborn, A Dictionary of Jewish-Christian Relations, Cambridge University Press, p. 398 је веома поштована личност у јудаизму.The New Encyclopedia of Judaism, "Ezra"
У хебрејској Библији
Канонска Књига Јездрина и Књига Немијина су најстарији извори за Језрину активност, док су многе друге књиге које се приписују Јездри (Прва Јездра, 3–6 Јездра) каснија књижевна дела зависна од канонских књига Јездра и Немија.
Књига Јездра–Немија је увек била писана као један свитак.Hugh G. M. Williamson, , Word Biblical Commentary Vol. 16. , pp. xxi–lii. У касносредњовековним хришћанским библијама, једна књига је била подељена на две, као Прва и Друга Јездра; и ова подела је постала јеврејска пракса у првим штампаним јеврејским Библијама. Модерне хебрејске Библије називају две књиге Јездра и Немија, као и други савремени преводи Библије. Неколико делова Јездрине књиге (4:8 до 6:18 и 7:12–26) написано је на арамејском, а већина на хебрејском, а сам Езра је био вешт у оба језика.James H. Charlesworth – "Announcing a Dead Sea Scrolls Fragment of Nehemiah" – The Institute for Judaism and Christian Origins – Retrieved 20 August 2011. Јездра је живео у Вавилону када га је седме године Артаксеркса I, краља Персије (око 457. п. н. е.), краљ послао у Јерусалим да поучи Божјим законима свакога ко их није познавао. Езра је повео велики број изгнаника назад у Јерусалим, где је открио да су се јеврејски мушкарци женили нејеврејкама. Поцепао је своју одећу у очају и признао грехе Израела пред Богом, а затим се одважио на противљење неких својих сународника да прочисте заједницу наметањем раскида грешних бракова. Неколико година касније Артаксеркс је послао Нехемију (јеврејског племића у својој личној служби) у Јерусалим као гувернера са задатком да обнови градске зидине. Када је овај задатак био завршен, Немија је дао Езри да прочита Мојсијев закон (Тору) окупљеним Израелцима, а народ и свештеници су ушли у савез да ће се придржавати закона и одвојити се од свих других народа.
У каснијој књижевности периода Другог храма
Апокалиптичне Јездрине традиције
Апокалиптичка четврта књига Јездре (која се понекад назива и 'друга књига Јездре' или 'трећа књига Јездре') написана је око 100. године, вероватно на хебрејско-арамејском, али сада опстаје на латинском, словенском и етиопском. У овој књизи, Јездра има седмоделно пророчко откривење, три пута разговара са анђелом Божјим и има четири визије. Јездра, тридесет година у вавилонском изгнанству (4 Јездра 3:1/2 Есдра 1:1), приповеда о опсади Јерусалима и уништењу Соломоновог храма. Централне теолошке теме су „питање теодицеје, Божије праведности пред тријумфом незнабожаца над побожнима, ток светске историје у смислу учења о четири царства,, , функције закона, есхатолошки суд, појављивање на Земљи небеског Јерусалима, месијански период, на чијем крају ће Месија умрети, крај овога света и долазак будућег, и последњи суд.“ Језра обнавља закон који је уништен паљењем храма у Јерусалиму. Он диктира 24 књиге за јавност (тј. Хебрејска Библија) и још 70 само за мудре (70 неименованих дела откровења).Howard H. Cox, The Pentateuch: History Or Story?, p. 101 На крају се узноси на небо као Енох и Илија. Јездра се у овој књизи види као нови Мојсије.
Постоји још једно дело, за које се сматра да је под утицајем овог, познато као Грчка апокалипса Јездре.
У исламу
У исламу је познат као Узаир (). Помиње се у Курану. Иако није помињан као један од посланика ислама, неки муслимански учењаци га сматрају једним од њих, на основу исламске традиције.But the Qur'an 9:30 quotes Jews as saying that he is the "son of God" Његова гробница у Ал-Узеру на обалама Тигриса у близини Басре, у Ираку, је место ходочашћа локалних Арапа из мочвара. Многи исламски учењаци и савремени западни академици не виде Узаира као „Јездру“; на пример, професор Гордон Дарнел Њуби повезује га са Енохом и Метатроном.
Академско гледиште
Хронологија
Научници су подељени око хронолошког низа активности Јездре и Нехемије. Јездра је дошао у Јерусалим „седме године краља Артаксеркса“. У тексту се не прецизира да ли се краљ у одломку односи на Артаксеркса I (465–424. п. н. е.) или на Артаксеркса II (404–359. п. н. е.).The dates of Nehemiah's and Ezra's respective missions, and their chronological relation to each other, are uncertain, because each mission is dated solely by a regnal year of an Achaemenian King Artaxerxes; and in either case we do not know for certain whether the Artaxerxes in question is Artaxerxes I (465–424 BCE) or Artaxerxes II (404–359 BCE). So we do not know whether the date of Ezra's mission was 458 BCE or 397 BCE' Arnold J. Toynbee, A Study of History, vol. 12 (1961) Oxford University Press, 1964 pp. 484–85 n.2 Већина научника сматра да је Јездра живео за време владавине Артаксеркса I, иако неки имају потешкоћа са овом претпоставком: Нехемија и Јездра „изгледа да немају знања један о другом; њихове мисије се не преклапају“, међутим, у Нехемији 12, обојица воде поворке на зиду у склопу церемоније посвећења зида. Дакле, они су очигледно били савременици који су заједно радили у Јерусалиму у време када су зид и град Јерусалим поново изграђени у супротности са претходно изнетим становиштем.“ Ове потешкоће навеле су многе научнике да претпоставе да је Јездра стигао у седме године владавине Артаксеркса II, односно неких 50 година после Нехемије. Ова претпоставка би имплицирала да библијски извештај није хронолошки. Последња група научника сматра „седму годину“ грешком писца и сматра да су њих двојица људи били савременици.
Историчност
Мери Џоан Вин Лејт у Оксфордској историји библијског света верује да је Јездра био историјска личност чији је живот био побољшан у Светом писму и добио теолошку изградњу. Госта В. Ахлстром тврди да недоследности библијске традиције нису довољне да се каже да је Јездра, са својом централном позицијом „оца јудаизма“ у јеврејској традицији, био каснији књижевни изум. Они који се противе историчности Јездре тврде да стил презентације Јездре као вође и законодавца личи на Мојсијев. Такође постоје сличности између Јездре, свештеника-писца (али не и првосвештеника) и Нехемије, световног намесника с једне стране и Џошуе и Зоровавеља с друге стране. Јеврејски писац из раног 2. века п. н. е. Бен Сира велича Нехемију, али не помиње Јездру.
Ричард Фридман расправља у својој књизи Ко је написао Библију? да је Јездра тај који је редиговао Тору, и заправо ефективно произвео прву Тору. Тврдило се да чак и ако неко не прихвати документациону хипотезу, Јездра је био кључан у почетку процеса спајања Торе.
Референце
Литература
Спољашње везе
Јеврејска енциклопедија Catholic Encyclopedia: Esdras
Категорија:Библија Категорија:Личности Старога завета