Зоља је назив за неколико група опнокрилаца, при чему се најчешће зољама називају осе (родови -{Vespula}- и -{Polistes}-). У научној класификацији зоље су врсте из подреда -{Symphyta}-, тзв. биљне зоље. Поједине врсте зоља су значајне штеточине у шумарству и пољопровреди.
Таксономија и филогенија
thumb|left|upright=1.6|Зоље су парафилетске, састоје се од кладе -{Apocrita}- без мрава и пчела, који се обично не сматрају осама. -{Hymenoptera}- такође садрже -{Symphyta}-, помало налик на осе. Уобичајене обичне осе и припадници рода Vespula припадају једној породици, Vespidae.
Парафилетско груписање
Зоље су космополитска парафилетска група са стотинама хиљада врста, која се састоји од кладе уског струка Apocrita без мрава и пчела. -{Hymenoptera}- такође садрже Symphyta, донекле сличне осе без струка, пиле.
Термин зоља се понекад уже користи за припаднике -{Vespidae}-, што укључује неколико еусоцијалних линија оса, као што су жутикошуљаши (родови -{Vespula}- и -{Dolichovespula}-), стршљени (род -{Vespa}-) и чланови потфамилије -{Polistinae}-.
Фосили thumb|left|250п|Фосил мужјака Electrostephanus petiolatus из средњег еоцена, сачуван у балтичком ћилибару
-{Hymenoptera}- у облику -{Symphyta}- (-{Xyelidae}-) први пут су се појавили у фосилним записима у доњем тријасу. -{Apocrita}-, осе у ширем смислу, појавиле су се у јури, и прошириле се на многе постојеће суперпородице до креде; сматра се да су еволуирале из -{Symphyta}-. Смоквине осе са модерним анатомским карактеристикама први пут су се појавиле у доњој креди формације Крато у Бразилу, око 65 милиона година пре првих смоквиних стабала.
-{Vespidae}- обухвата изумрли род -{Palaeovespa}-, од којих је седам врста познато из еоценских стена фосилних слојева Флорисант у Колораду и из фосилизованог балтичког ћилибара у Европи. У балтичком ћилибару се такође налазе крунске осе из рода Electrostephanus.
Разноликост
Зоље су разнолика група, која се процењује на преко сто хиљада описаних врста широм света, и још много више неописаних. На пример, скоро свака од неких 1000 врста тропских смокава има своју сопствена специфичну смоквину осу (-{Chalcidoidea}-) која је заједно еволуирала са њом и опрашује је.
Многе врсте оса су паразитоиди; женке одлажу јаја на или у чланконожаца домаћина којима се ларве потом хране. Неке ларве почињу као паразитоиди, али се у каснијој фази преображавају тако да конзумирају биљна ткива којима се њихов домаћин храни. Код других врста, јаја се полажу директно у биљна ткива и формирају чемерне израслине, које штите ларве у развоју од предатора, али не нужно и од других паразитских оса. Код неких врста, ларве су и саме грабежљиве; јаја оса се таложе у кластере јаја која су положили други инсекти, а затим их конзумирају ларве оса у развоју.
Највећа друштвена оса је азијски џиновски стршљен, до дуг. Различите тарантулске соколске осе су сличне величине и могу да надјачају паука вишеструко већег од његове сопствене тежине, и да га преместе у своју јазбину, са убодом који је страшно болан за људе. Усамљени џиновски сколид, -{Megascolia procer}-, са распоном крила од 11,5 cm, има подврсту на Суматри и Јави, која је паразитоид атласке бубе -{Chalcosoma atlas}-. Женка џиновске ихнеумонске осе -{Megarhyssa macrurus}- дуга је укључујући њен веома дуг, али витак јајоносач који се користи за бушење у дрво и убацивање јаја. Најмање осе су усамљене паразитоидне осе из породице -{Mymaridae}-, укључујући најмањег познатог инсекта на свету, Dicopomorpha echmepterygis (дужине 139 микрометара) и Kikiki huna са дужином тела од само 158 микрометара, који је најмањи познати летећи инсект.
Процењује се да постоји 100.000 врста ихнеумоноидних оса у породицама -{Braconidae}- и -{Ichneumonidae}-. То су скоро искључиво паразитоиди, који углавном користе друге инсекте као домаћине. Друга породица, -{Pompilidae}-, је специјални паразитоид паука. Неке осе су чак паразитоиди паразитоида; јаја -{Euceros}- се полажу поред ларви лепидоптера и ларве оса се привремено хране својом хемолимфом, али ако паразитоид изађе из домаћина, хиперпаразити настављају свој животни циклус унутар паразитоида. Паразитоиди одржавају своју екстремну разноликост кроз уску специјалност. У Перуу је пронађено 18 врста оса које живе на 14 врста мува у само две врсте -{Gurania}-.
Значајне зоље лисне зоље, род -{Acantholyda}- обична борова зоља, -{Diprion pini}- риђа борова зоља, -{Neodiprion sertifer}- крушкова лисна зоља, -{Neurotoma flaviventris}- букова лисна зоља, -{Neurotoma nemoralis}- белоножна трешњева зоља, -{Tenthredo albipes}-
Напомене
Референце
Литература
(a supplement of volume 131 of the journal American Naturalist dedicated to E. B. Ford).
. Methuen and Co, London,
(translated from the German), McGraw-Hill, New York. . Creative Education. Mankato, Minnesota, USA, Great Britain.
Спољашње взе
Differences between Bees and Wasps Natural History Museum – Wasps: If you can't love them, at least admire them N.I.H. Medline Encyclopedia – Insect bites and stings Waspweb
Категорија:Опнокрилци Категорија:Инсекти у култури