мини|Међународни дан заштите мочвара у Пакистану Међународни дан заштите мочвара () обележава се 2. фебруара на дан када је потписана Рамсарска конвенција 1971. године у Ирану. Први пут је обележен 1997. године. На овај дан државне институције, невладине организације и групе грађана сваке године организују различите активности како би подигли ниво свести о значају мочвара.
МОЧВАРЕ мини|Пример мочварног подручја Ради се о једном од најефикаснијих природних складишта угљеника. У условима са мало кисеоника, биљке које у мочварама упијају ЦО₂ преко фотосинтезе дуго се разграђују, па се угљеник „заробљава“ у земљишту. Међутим, климатске промене (суше, поплаве) могу угрозити овај процес исушивањем мочвара и ослобађањем веће количине ЦО₂ у атмосферу.
Мочваре су често погрешно доживљаване као неплодне и некорисне површине, а заправо су изузетно важне: упијају вишак воде током обилних падавина и тиме смањују ризик од поплава, док постепено отпуштају воду у сушним периодима, филтрирају и пречишћавају воду, пружају склониште ретким и угроженим врстама биљака, птица и риба, и спречавају ерозију земљишта стабилизацијом обала и спречавањем испирања тла.
МОЧВАРЕ КАО УГРОЖЕНИ ЕКОСИСТЕМИ Ипак, мочваре су најугроженији екосистеми на свету – од 1970. изгубљено је 35 одсто мочварних подручја, док је према другим показатељима више од трећине светских мочвара нестало у последњих 50 година. Узроци су бројни: пољопривредна експанзија, урбанизација, загађење, климатске промене и неконтролисана експлоатација природних ресурса. Више од милијарду људи – дакле отприлике једна од осам особа на планети – директно зависи од мочвара кроз пољопривреду, рибарство или туризам, па нестанак ових станишта угрожава и њихов опстанак.
На свим континентима осим Антарктика налазе се мочваре које, иако покривају мали део Земљине површине, имају огроман значај за климатску стабилност, биодиверзитет и људску добробит. Најновији подаци о убрзаном нестајању ових станишта упозоравају на важност њиховог очувања и обнове. Уз бољу едукацију, пооштрене мере заштите и промену свести, мочваре могу наставити да нас штите, хране и подупиру одрживи развој.
Од 1997. до 2007. године на званичној веб-страници Конвенције о мочварама преко 95 земаља поставило је извештаје о активностима поводом Међународног дана заштите мочвара. Активности су различитих врста и обима, од предавања до семинара, излета, такмичења за децу, акција чишћења, радио и тв наступа, писама упућених штампаним медијима до нових правила о мочварама и нових програма на државном нивоу.
За периоде од 2008. до 2015. и 2016. до 2024. године уведени су Рамсарски стратешки планови који су усклађени са циљевима одрживог развоја УН и Анчи циљевима за биодиверзитет. Глобална деценија за обнову екосистема (2021. - 2030.) има за циљ обнову милијарди хектара земљишта. Једна од таквих мера је закон ЕУ о обнови који је први правни акт предузет и има правно обавезујуће циљеве, где државе чланице морају да обнове најмање 20% копнених и морских подручија до 2030. године а све деградиране екосистеме до 2050 године.
ЗНАЧАЈ МОЧВАРА ЗА ЖИВОТ Мочваре су веома важне за природу и човека јер:
пречишћавају воду (делују као „природни филтери“), спречавају поплаве задржавањем воде, чувају биодиверзитет (разноврсност живог света), имају значај у регулисању климе. економску корист и ресурси (храна и сировине) ублажавање суша
МОЧВАРНА ПОДРУЧЈА У СРБИЈИ мини|Обедска бара Тренутно у свету постоји 2.503 Рамсарско подручје, површине од око 257 милиона хектара.У Србији имамо 11 Рамсарских подручја која се простиру на око 130. 411 хектара, а то су: Обедска бара, Лудашко језеро, Стари Бегеј-Царска бара, Горње Подунавлје, Слано Копово, Засавица, Лабудово окно, Пештерско полје, Власина, Ковилјско-петроварадински рити Ђердап.Већина ових подручја налази се у Војводини и представљају једна од најважнијих станишта птица у Европи.Рамсарска конвенција обавезује Србију као и још 170 земаља света на очување и заштиту мочварних подручја.Србија је приступила овој конвенцији 2001. године
1. Обедска бара Обедска бара је једно од најстаријих и најзначајнијих мочварних подручја у Србији, које је стављено под строгу заштиту још 1874. године само две године након проглашења Националног парка Јелоустона у САД. Налази се уз реку Саву и настала је као стари рукавац ове реке. Позната је по великом броју биљних и животињских врста, посебно птица, којих има преко 220 врста. Симбол баре је црни ибис који се након дугог периода поново вратио на ова станишта захваљујући мерама заштите. Ово подручје је под заштитом јер представља једно од најочуванијих станишта у Панонској низији.
2. Царска бара Царска бара се налази код Зрењанина и представља највећу појединачну мочвару у Србији. То је сложен екосистем који обухвата баре, канале и језера, са веома богатим биљним и животињским светом. Посебно је значајна као станиште птица, јер је овде забележено више од 240-250 врста птица. Једино је место у Србији и једно од ретких у Европи где се гдезде све врсте европских чапљи, укључујући ретку царску чапљу која је симбол резервата. Дом је за преко 30 врста сисара (видра, дивље мачка, срна, дивља свиња) и 500 врста биљака са око 24 врста риба. Налази се на Рамсарској листи од 1996. године а такође има статус ИБА и ИПА.
3. Засавица Засавица је специјални резерват природе који се налази у Мачви, између река Саве и Дрине. Позната је по богатом биљном и животињском свету, као и по очувању ретких и угрожених врста. Ово подручје је важно за научна истраживања и заштиту природе, а посебно је познато по узгоју мангулице и очувању традиционалних врста. Позната је по успешном пројекту реинтродукције европског дабра који су 100 година након што су истребљени овде поново насељени 2004. године и веома су бројни. Такође ово станиште насељава Умбра (Мргуда) која је ретка и прастара риба која може да преживи у условима са мало кисеоника. На Рамсарској листи је од 2008. године.
Овде се прави најскупљи сир на свету (Pule - сир од магарећег млека) који достиже цену и до 1000. евра по килограму.
4. Лудошко језеро Лудошко језеро се налази на северу Србије, у близини Суботице, и једно је од најочуванијих влажних станишта у овом делу Европе, настало пре око милион година деловањем ветрова на додиру пешчаре и лесне заравни. Оно је важно место за миграцију птица и представља јединствен пример степског језера. Захваљујући свом положају и природним условима, има велики значај за очување биодиверзитета. Уписано је на листу мочварних подручија од међународног значаја још 1977. године.
5. Ђердап
Ђердап је највеће и најновије Рамсарско подручије (од 2020. године). Иако је примарно познат као национални парк и најдужа клисура у Европи његов значај за мочваре лежи у специфичним плавним зонама и стаништима дуж обале Дунава. Постоји прекогранична заштита са румунским парком Гвоздена врата и кључна је тачка за сеобу птица и њихово презимљавање. Дом је за доста птица од којих су неки орао белрорепан и црна рода.
Царска бара се налази у близини Зрењанина и представља једно од највећих станишта птица у Србији. Овде живе многе ретке и заштићене врсте, што ово подручје чини веома значајним. Поред тога, има важну улогу у пречишћавању воде и одржавању природне равнотеже.
МОЧВАРНА ПОДРУЧЈА У СВЕТУ мини У свету постоји велики број познатих мочварних подручја, као што су:
1)Пантанал (Бразил, Боливија, Парагвај)
2)Делта Окаванго (Боцвана)
3)Еверглејдс (САД, Флорида)
4)Сундарбанс (Индија и Бангладеш)
5)Делта Дунава (Румунија, Украјина)
6)Камарг (Француска)
7)Ваденско море (Немачка, Холандија, Данска) мини Ова подручја су од глобалног значаја јер представљају једне од најбогатијих екосистема на планети и кључна су за опстанак многих врста.
ПОВЕЗАНОСТ ЉУДИ СА МОЧВАРАМА мини|узгајање пиринча у мочварном подручију Људи нису ни свесни колико су мочварна подручја и људски живот међусобно повезани – са људима који налазе храну, инспирацију и отпорност из ових продуктивних екосистема. Људско благостање је изузетно повезано са стањем светских мочвара. Водена станишта нам обезбеђују воду и храну, живом свету пружају станиште, подржавају биодиверзитет, обезбеђују средства за живот, штите од екстремних временских појава и ублажавају климатске промене.У мочварним подручјима живи ореко 30% свих биљака и животиња на свету. Највише се узгајају биљке попут трске, пиринча, бруснице, боровнице, рогоза а у тропским крајевима се гаје мангрове ради дрвне грађе која је изузетно отпорна на влагу и со. Од животиња најзначајније су рибе и ракови јер су мочваре природна мрестилишта и једни су од главних извора прихода за локално становништво. Шкољке и мекушци се често прикупљаљу или узгајају у заједницама које живе уз делта река.
Покрајински завод за заштиту природе истиче да су мочваре, као и сва друга влажна станишта, изузетно важни екосистеми који доприносе очувању биодиверзитета, ублажавању климатских промена, представлјају резервоаре слатке воде, утичу на светску економију и још много тога. Од пресудног је значаја да подигнемо националну и глобалну свест о значају мочвара како бисмо зауставили и преокренули тренд њиховог брзог губитка и подстакли акције за њихово очување и обнову.
Закључак Мочварна подручја у Србији представљају изузетно важне природне екосистеме који имају велики значај како за природу, тако и за човека. Подручја као што су Обедска бара, Царска бара, Засавица и Лудашко језеро показују колико је биодиверзитет у овим стаништима богат и разноврстан. Оне пружају уточиште бројним биљним и животињским врстама, посебно птицама, од којих су многе ретке и угрожене.
Поред тога, мочваре имају важну улогу у пречишћавању воде, регулисању нивоа подземних вода и смањењу ризика од поплава. Оне делују као природни филтери и доприносе очувању здраве животне средине. Ипак, ова подручја су често угрожена људским активностима, као што су загађење, исушивање и урбанизација.
Због свега тога, неопходно је уложити напоре у њихову заштиту и очување. Само одговорним понашањем и свешћу о значају природе можемо сачувати ова вредна подручја за будуће генерације.
Види још Међународни празници
Референце
Спољашње везе
Званична страница (приступљено 30.1.2012) Обележавање међународног дана мочвара у Србији 2013. године (приступљено 23.1.2014)
Категорија:Заштита природе Категорија:Међународни празници Категорија:Фебруарске светковине Категорија:Празници Уједињених нација Категорија:Мочваре