Najveći dio izvorne građe za historiju srednjovjekovne Bosne sačuvan je izvan Bosne i Hercegovine. Objavljivanje te građe predstavlja značajno polazište za razvoj proučavanja i historiografiju BiH. Dosada objavljeno pokazuje da se radi o fragmentarnim pristupima i da nedostaju sveobuhvatnije zbirke objavljene građe. Prikupljene informacija o objavljenim izvorima za historiju srednjovjekovne Bosne korisno su pomagalo struci i ljubiteljima starine u početnim istraživanjima i u pronalasku traženih informacija. Radi se o pisanim izvorima, ćirilskoj, latinskoj i italijanskoj građi; epigafskoj građi (bosančica, glagoljica, latinica); osmanskim izvorima, popisima, katalozima i pregledima materijalne kulture.
Objavljena pisana izvorna građa za historiju srednjovjekovne Bosne
Pavao Anđelić, Povelja bosanskog kralja Stjepana Dabiše u Britanskom muzeju, Radovi ANU BiH 35, Odjeljenje društvenih nauka 12, Sarajevo 1969, 285-289.
“Arhivska građa o staklu i staklarstvu u Dubrovniku (XIV-XVI vek), (Sabrala i uredila Verena Han)”, SANU, Balkanološki institut, Posebna izdanja 9, Beograd 1979, 388.
Boris Babić, Два писма Дубровчана војводи Сандаљу Хранићуи, „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 111-116.
Milko Brković , Značaj i važnost dviju bosansko-humskih isprava za povijest makarskog primorja u XV. stoljeću, CCP XXI/39, Zagreb 1997, 1-18.
Milko Brković, Povelja bosanskog kralja Tvrtka I. izdana splitskom nadbiskupu Andriji Gvaldo godine 1390. (30.VIII), CCP XII/22, Zagreb 1988, 141-150.
Sima Ćirković, Писмо бана Стјепана II Котроманића кнезу и општини дубровачкој о дугу дубровачких трговаца (1352), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 23-35.
Sima Ćirković, Писмо краља Стефана Твртка I о уступању куће у Дубровнику (1389, пре 19. маја), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 63-69.
Sima Ćirković, Писмо Радоње Куделиновића Дубровнику о заоставштини требињског свештеника (1375, пре октобра), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 63-67.
Mihailo Dinić, Tri ćirilovska pisma iz 1447 godine, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor XV/1-2, Beograd 1935., 166-169.
Mihailo Dinić, Četiri srednjevekovna pisma, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor XVII/2, Beograd 1937., 232-236.
Mihailo Dinić, Nekoliko ćiriličkih spomenika iz Dubrovnika, Prilozi za književnost, jezik, istoriju i folklor XXIV, Beograd 1958., 94-110.
Mihailo Dinić, Odluke veća Dubrovačke republike, Knjiga 1, SAN, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, Treće odeljenje 15, Beograd 1951., 428; Knjiga 2, SANU, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, Treće odeljenje 21, Beograd 1964., 624.
Mihailo Dinić, Iz dubrovačkog arhiva, Knjiga III, SANU, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, Treće odeljenje 22, Beograd 1967.
Pavle Dragičević, Повеља краља Ocтoje Дубровчанима о исплати заосталих дугова краља Твртка I (Дувно, 1398, новембар 20), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 111-121.
Pavle Dragičević, Двиjе дубровачке жалбе поводом nродаjе соли у Суторини (1397, новембар 15), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 99-109.
Pavle Dragičević, Писмо Сандаљу Хранићу поводом напада његових људи на дубровачки брод (1402, април), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 147-152.
Pavle Dragičević, Повеља краља Твртка I којом укида трг соли у Суторини (Бишће 1382, децембар 2), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 69-80.
Pavle Dragičević, Четири писма о ратницима заробљеним у Косовској бици, „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 97-110.
Emir O. Filipović, Povelja hercega Stjepana VukčićaKosače Barbari od Liechtensteina (Ključ kod Gacka, 1. mart 1455. godine), Građa Arhiva Bosne i Hercegovine 5, Sarajevo 2013, 7-19.
Aleksandra Fostikov, Повеља краља Стефана Томашевића дубровачкој општини о дугу краља Твртка II, „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 147-158.
Aleksandra Fostikov, Повеља босанског краља Стефана Томашевића дубровачкој општини о дугу његовог оца краља Томаша (1461, новембар 25, Јајце), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 159-164.
Aleksandra Fostikov - Neven Isailović, Повеља краља Стефана Дабише о овлашћењу Драгоjу Гучетићу у вези са дугом Новака Маћедола (На Цецени, 1392, март 6), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 71-89.
Josip Gelcich – Ludwig Thallóczy, Diplomatarium relationum reipublicae Ragusanae cum Regno Hungarie, Budapest 1887., 923.
„Грађа о прошлости Босне 1", Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, str. 211. Prikaz u:
„Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009.
„Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, str. 178.
„Грађа о прошлости Босне 4", Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2011, str. 175 Prikazi u: ;
„Грађа о прошлости Босне 5“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2012, str. 116.
Neven Isailović, Повеља воjводе Хрвоја Вукчића Хрватинића угарском краљу Жигмунду и краљици Mapuju (Сучани, 23. август 1393. године), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 87-97.
Neven Isailović - Aleksandra Fostikov, Писмо краља Стефана Дабише Дубровчанима о овлашћењу Драгоjу Гучетићу у вези са дугом Новака Маћедола (Брадина на Ивану, 1392, јун 6), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 91-98.
Neven Isailović, Повеља бана Павла Шубића и његових синова кнезу Хрватину Стјепанићу (Скрадин, 1305, фебруар 21), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 11-27.
Dejan Ječmenica, Два писма бана и краља Твртка I Дубровчанима о Стонском дохотку, „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 37- 52.
Dejan Ječmenica, Пет писама кралља Твртка I Дубровчанима о Светодмитарском дохотку и могоришу, „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 53-74.
Dejan Ječmenica, Повеља банице Jелисавете и бана Стефана II кнезу Вукцу Хрватинићу (Рибичи,око 1326-1329, новембар 25), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 11-23.
Dejan Ječmenica, Два писма краља Стефана Твртка I о дугу сребреничког цариника Драгоjа Бенвенутића, „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 53-62
Dejan Ječmenica, Стонска повеља бана Стефана II Котроманића (под Сребреником, 1333, фебруар 15), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 29-46.
Dejan Ječmenica, Повеља и писмо бана Твртка Општини дубровачкој о разрешењу рачуна Климе Држића, „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 47-61.
Konstantin Jireček, Spomenici srpski, SKA, Spomenik 11, Beograd 1892.
Nicola Iorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire des croisades au XVe siècle, II, Paris 1899., IX + 598.
Petar Kaje – Vid Vuletić-Vukasović, Listina Stefana Tomaša od 19. februara god. 1450., Glasnik Zemaljskog muzeja BiH 17, Sarajevo 1905, 253-256.
Vjekoslav Klaić, Povelja kralja Stjepana Dabiše, izdana Hrvoju Vukčiću, Vjestnik kr. hrvatsko-slavonsko-dalmatinskog zemaljskog arkiva 2, Zagreb 1900., 60-61.
Desanka Kovačević-Kojić, Trgovačke knjige braće Kabužić (Caboga) 1426-1433, SANU, Spomenik 137, Odeljenje istorijskih nauka 11, Beograd 1999.
Risto Kovijanić – Lazar Stjepčević, Hranići-Kosače u kotorskim spomenicima, Istorijski časopis 5, Beograd 1955, 311-321.
Šime Ljubić, Listine o odnošajih između južnoga slavenstva i Mletačke Republike IV-IX, JAZU, MSHSM, Zagreb 1874.-1890.
Vićentije Makušev, Istorijski spomenici južnih Slovena i okolnih naroda, II, Beograd 1882.
Константин Михаиловић из Островице, Јаничарове успомене или Турска хроника, Превод и предговор Ђорђе Живановић) Споменик Српске академије наука 107, Београд 1959. Друго издање 1986.
Rade Mihaljčić, Повеља краља Стефана Ocтoje Дубровчанима (1399, јануар 15.), „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 123-135.
Rade Mihaljčić, Писмо краља Стефана Ocтoje Дубровчанима о српском дохотку (1399, јануар 15), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 123-127.
Rade Mihaljčić, Исправа о примању краља Стефана Ocтoje за дубровачког властелина (1399,фебруар 25), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 129-145.
Rade Mihaljčić, Писмо Дубровчана краљу Остоји о царинама на Љутој и Леденицама (1399, август 10), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 81-85.
Rade Mihaljčić, Повеља краља Остоје којом поново потврђује повластице Дубровчанима (1409, децембар 4), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 125-135.
Franc Miklosich, Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, (Wien 1858.) Graz 1964.
Monumenta Ragusina, Libri reformationum, Tomus III (1359-1364), Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium 27, Zagreb 1895.
Monumenta Ragusina, Libri reformationum, Tomus IV (1364-1396), Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium 28, Zagreb 1896.
Jelena Mrgić, Повеља бана Стјепана II Котроманића којом кнезу Вукославу Хрватинићу даје жупе Бањицу и Врбању са градовима, „Грађа о прошлости Босне 1“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2008, 11- 22.
Branislav Nedeljković, Mešovita porota. Dubrovačka dokumenta XIV i XV veka o pograničnoj poroti, Miscellanea XVII/6, Beograd 1978., 7-180.
Odluke dubrovačkih vijeća 1390-1392 (pripremili Nella Lonza i Zdravko Šundrica), Zavod za povijesne znanosti HAZU u Dubrovniku, Posebna izdanja, Monumenta historica Ragusina VI, Zagreb-Dubrovnik 2005.
Rade Popović, Два писма Дубровчана госnођи Jели и воjводи Сандаљу Хранићу (20. марта 1398), „Грађа о прошлости Босне 2“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2009, 111-121.
Rade Popović, Писмо Дубровчана војводи Сандаљу Хранићу (1405, јун 10), „Грађа о прошлости Босне 3“, Академија наука и умјетности Републике Српске, Одјељење друштвених наука, Бања Лука 2010, 117-123.